Da teta Lepa ne prima vižite. Sve je to gnjavi, svih škartaje po redu. A opet tija bi je vidit, Smoji je osamnajsta godišnjica, štampali smo knjigu koja kuri ka luda, promocija libra se pritvorila u nastupe po malin mistima, zovu sa svih strana...
Pitan Feđu. “A neće mi otvorit, šta ja znan, a bilo bi lipo je vidit...”
– Jesi ti novinar, šta si, moraš se utirat kroz bužu ako triba. Ja iman slike, bija san pri dva dana, a sad ne mogu jer san na Marjanu. Evo ovako ćeš učinit...
Eto me pridvečer na ulazu u poznati portun pod Marjanon. Zvonin na parlafon, ali ne na “Miljenko Smoje”, nego susidi. Niko se ne ozivje. Držin botun i brojin do deset.
– Ko jeeee? – čujen iz buže.
– Feđa!
– Ko jeeee?
– Feđa, Fe-đa Kla-rić!
– Koji Marić, ma ko je, majko moja?!
– ...
Pitan Feđu. “A neće mi otvorit, šta ja znan, a bilo bi lipo je vidit...”
– Jesi ti novinar, šta si, moraš se utirat kroz bužu ako triba. Ja iman slike, bija san pri dva dana, a sad ne mogu jer san na Marjanu. Evo ovako ćeš učinit...
Eto me pridvečer na ulazu u poznati portun pod Marjanon. Zvonin na parlafon, ali ne na “Miljenko Smoje”, nego susidi. Niko se ne ozivje. Držin botun i brojin do deset.
– Ko jeeee? – čujen iz buže.
– Feđa!
– Ko jeeee?
– Feđa, Fe-đa Kla-rić!
– Koji Marić, ma ko je, majko moja?!
– ...
