Davno su Aleksandar Vučić i Albin Kurti išli u školu, ali ovih su se dana na neki način vratili u te dane.
Znate ono kad glavni mangupi iz razreda nakon serije prekršaja i problematičnog ponašanja budu pozvani na razgovor kod razrednice, školske psihologinje ili, nedajbože, ravnatelja. Pa tamo krotko odslušaju sve što ih ide, obećaju da će biti bolji – ma što bolji, najbolji! - i da više nikad neće praviti probleme, a onda se vrate u razred i pričaju - gluposti. Bildaju ego i popravljaju štetu. “Nisam ja ništa priznao ni obećao; da samo znate kako sam im odbrusio; Ljudi moji, kako sam im spustio, to ste trebali čuti...”
U verziji predsjednika Srbije ta naknadna pamet, ili bolje, naknadna hrabrost, zvuči ovako: “Nismo se dogovorili, razgovarat ćemo i bit...