Bit će tomu i sedam godina, ali sjećam se svega kao da je bilo jučer. Na porti “Slobodne” presreo me čovjek neobično okruglog lica s naramkom dokumenata pod miškom.
Predstavio se kao inženjer Božo Biuk, pa progunđao nešto o vrućini koja je pritiskala grad, rupcem obrisao orošeno čelo i puhnuo pod majicu koja mu se slijepila uz vrat.
− Šalje me Mićo (Mosor, op.a.). Sve su kupili. Vi ste mi, Ljubiću...
− Ljubičiću...
− Imoćanin?
− Sinjanin...
− ... I ja sam iz Vrlike, nismo daleko. Vi ste mi, Ljubiću, zadnja šansa − izgovorio je to kao da se radi o životu i smrti i pozvao me u kafić preko puta da kaže što ga žulja.
Pio je rashlađenu travaricu dok sam pregledavao dokumentaciju iz famoznog slučaja “Konstruktor” koji se godinama vukao po medijima....
Predstavio se kao inženjer Božo Biuk, pa progunđao nešto o vrućini koja je pritiskala grad, rupcem obrisao orošeno čelo i puhnuo pod majicu koja mu se slijepila uz vrat.
− Šalje me Mićo (Mosor, op.a.). Sve su kupili. Vi ste mi, Ljubiću...
− Ljubičiću...
− Imoćanin?
− Sinjanin...
− ... I ja sam iz Vrlike, nismo daleko. Vi ste mi, Ljubiću, zadnja šansa − izgovorio je to kao da se radi o životu i smrti i pozvao me u kafić preko puta da kaže što ga žulja.
Pio je rashlađenu travaricu dok sam pregledavao dokumentaciju iz famoznog slučaja “Konstruktor” koji se godinama vukao po medijima....