Novogodišnje jutro, Žnjan, radi jedan kafić, prepun je, red (samo se na šanku može uzeti piće) odavde do vječnosti, primaju kune, nemaju eure za vraćanje, al‘ dobro, nije tema što, odnosno koju valutu vratiti.
Tema je – manča.
Imam kune, plaćam račun, taman da ću konobaru ostaviti par kuna kad mi sine – čekaj, da ostavim manču ili ne? Tu misao čak izgovorim naglas, pitajući zapravo i sebe i šankera ima li smisla ostaviti napojnicu u valuti koja će za koji dan biti pokojna? Šanker nema vremena za moje naglas izrečene misli, red je golem, na brzinu mi je vratio kusur i okrenuo se idućem gostu dobacivši mi samo "ma sve je u redu".
Nosim punu tacnu kave i čaja za društvo, a sa šanka im donesem i svoju dilemu o manči.
Razvije se, naravno, rasprava, i prevagne...