Našli smo se na Peristilu. U dvorani na Poljudu gdje trenira nema smisla ljeti ni nogom kročiti, klimatizacije nema, živa na dnevnim vrhuncima probija 50 stupnjeva, pa je Tini Erceg boravak na suncu oko podneva usred grada kao da je sjela pred ventilatorom.
– Jedva sam se probila kroz uličice pored turista. Pa šta je ovo?! – nasmijala se Tina stigavši pred Svetoga Duju.
A imenjak našeg zaštitnika, fotoreporter Klarić, probio se s druge strane, kroz Dioklecijanove podrume. Još teže. No, Našli smo se i odmah put Vestibula, na skakanje preko objektiva.
– Falile se Kaštelanke da su lipše neg’ Splićanke, a moj sveti Duje neće ni da čuje... – opalili su jednu prigodnu vremešni ulični svirači čiji se CD-ovi prodaju po 15 eura.
– Još živim u Sućurcu – kazala...
– Jedva sam se probila kroz uličice pored turista. Pa šta je ovo?! – nasmijala se Tina stigavši pred Svetoga Duju.
A imenjak našeg zaštitnika, fotoreporter Klarić, probio se s druge strane, kroz Dioklecijanove podrume. Još teže. No, Našli smo se i odmah put Vestibula, na skakanje preko objektiva.
– Falile se Kaštelanke da su lipše neg’ Splićanke, a moj sveti Duje neće ni da čuje... – opalili su jednu prigodnu vremešni ulični svirači čiji se CD-ovi prodaju po 15 eura.
– Još živim u Sućurcu – kazala...
