Bilo je blizu ponoć. Stajao je sa strane, pored kapije ulaza u hram vaterpola. Čekao je s Anđelom Šetkom, Andro Bušljom i fizioterapeutom Damirom Luketićem prijevoz do hotela.
– Ostavili su nas. Nismo im valjali pa ćemo izgleda pješke odavde – ‘ispalio’ je na prvu Luka Lončar.
Nasmijao se. Mobitel mu je bio u ruci. Piše li ga piše Luka.
– Odgovaram na čestitke. Puno ih je i dok odgovaram sve više postajem svjestan kako smo napravili veliku stvar. Kad je utakmica završila, ‘letio’ sam, kao i svi drugi. Slavio. Prvi smo. U tom trenutku ne razmišljaš: ‘Pa mi smo dobili jednu fantastičnu reprezentaciju na njenom terenu, koju je nosilo sedam, osam tisuća ljudi’. Da, sad, dok čekam prijevoz, nas troje smo bili na doping kontroli, kad sam uhvatio vremena da...