Grafiteri su oglasili rat Splitu! Jasno je da grafita po uličnin zidovima ima i uvik će ih bit – i to su markacije jednoga velikoga grada – ali ovo šta je u zadnjih misec, dva dana poplavilo splitske zgrade ravno je prekomjernome granatiranju pituron.
Poseban je udar na Ulicu Domovinskoga rata, od stare Općine pa do kuće Akrap na križanju s Dubrovačkon. Nema centimetra bez grafita, i to onih koji su oku laika najmrži – potpisa autora.
Posprejano je sve: fasade, ulazi u portune, stupovi, stari grafiti, stakla, kontejneri... Doslovno nema kvadrata koji nije izbrčkan. Potpisi grafitera teško se čitaju, a jedini koji su Splićani uspili razaznat je neki Doner. Ka doner kebab. Po tome su ga zapamtili. Ima i drugih, ali ih je teško pročitat. Taj je Doner vridan ka Čelica Maja: oprašija je, zapiša svaki kantun i svaku ravninu na ovome potezu.
‘Kapetan Doner‘
Osim ove ulice, javili su "Slobodnini" gradski reporteri, unakažena je i Zvonimirova ulica; beton, kamen, plastika, čak i asfalt. Ali zona "potpisivača" proširila se i priko Lučca, Dobroga, Bačvica, Pazdigrada, Žnjana. Ovo je dosad nezabilježena akcija noćnih "umjetnika" na čelu s "Kapetanon Doneron".
Ono šta nazivamo grafitima ima puno verzija: običnin ljudima najdraži su murali, slikovni prilozi koji ozbiljno korespondiraju s umjetnošću i mogu ukrasit grube betonske fasade, najbolji su primjer murali koji ostaju nakon festivala xSTatic. Njih najčešće unište građani bez umjetničkoga ukusa, kako in šune pripituraju ih, ali razaraju ih i "kolege", ne prođe par dana, a počnu ih prikrivat oni omraženi "potpisi".
Bez konkurence opstaju murali u Vukovarskoj ulici, posvećeni domoljublju i ratu, s malo umjetničkoga dara, i naravno hajdučki.
Ima grafita poruka, oni znaju bit jako zgodni, o njima se i znanstveni radovi pišu, oni su ka narodna epika, urbana poezija, neki od legendarnih su "Živija dan mrtvih", "Kako bi te samo bi te tako" ili "Iman sat ali ne znan koje je ovo vrime došlo".
Od nadahnutih zidnih baza i izraza ljubavi puno je više poruka mržnje, potpora zločinačkin režimima, pljuvanja pojedinaca i struka, manjina i slično, koje komunalci redovito brišu. Potpisi su također jedna od grana ulične umjetnosti i neki su ipak ostali zapaženi u urbanoj memoriji, ka recimo Anxio, koji je uvik bija izveden primjereno i na zgodnome mistu. Sad na milijun mista tuče Doner, Doner, Doner, Doner... Pa stani, brate, čuli smo, vidili, doznali smo za tebe.
Nekad davno među splitskim je grafiterima vlada pohvalni, prešutni dogovor da se ne "pituraju" zidovi zgrada spomenika, gradske jezgre, kamene fasade jer kiseline iz boje, čak i kad se pribrišu, uništavaju kamen. I to je bilo stvarno okej.
Ima bit da su grafiteri nove generacije totalno pomanitali pa prikrivaju sve prid sebon, sebično, sumanuto i pomalo patološki.
U gradu živi puno kultura, pa neka opstaje i supkultura, ali ne na štetu svega oko sebe. Jer nakon zadnje ofenzive "potpisivača" na gradske kvartove ostale su iljade kvadrata fasada i opreme kuća čije će pituravanje neko morat platit. Ko će tu štetu podmirit? Stanari i vlasnici poslovnih prostora morat će skupo plaćat nečiju noćnu zajebanciju.
Uskočili poduzetnici
Kako se izborit u ovom ratu? Gotovo nemoguće, jedino se ufat u zdrav razum "noćnih pitura", ali od toga slaba vajda s ovima. Građani prozivaju komunalce i policiju. Soli na rep. Ko će ih uvatit.
Split u Odluci o komunalnome redu ima zabranu grafitiranja, ali kazna od 260 eura, i to ako ga uvatiš na licu mista, propisana je samo za zonu A, znači za gradsku jezgru, a po tome redu cili je Split osim strogoga centra zona B i ta se zona proteže od Pazara do Šina i Kamena!
Konzervatori su drugačije podilili grad, njihova zona B su granični kotari: Lučac, Manuš, Dobri, Veli Varoš, a Bačvice i Meje su pod posebnon zaštiton. Sličan propis ima i Dubrovnik, cili je grad podiljen na zone određene strogoće: nisu isti propisi za prvu i četvrtu zonu.
Grafiterima su se u unakaživanju grada prid sezonu pridružili i poduzetnici svih vrsta; ka pasi krvosljednici njuše priliku za reklamiranje. Znaju oni di su zone, u milimetar. Tako je na najvećoj fasadi zgrade na Pazaru, točno uz granicu sa zonon A, prilipljen golemi plakat prodavaonice spize i još je osvitljen. Kad s Pazara zagaziš prema Lučcu, ne vidiš ništa osin toga plakata.
S druge strane gradskog oboda slično: jedna reklametina nalipila se kraj parkinga u Starčevićevoj. Čije su te fasade? Vlasništvo stanara? Znači, oglašivači su se dogovorili sa stanarima da in rentaju fasadu i na tome zidu može doć šta god se oni dogovore. Recimo jedna velika guzica ili ono šta iz nje izlazi. Jel tako da mogu? Svi će u to gledat i sve je po propisu. A tu nešto ne valja.
