Lipo nan ga je fikalo za ovu Sudamju. Oho! Virus nas je pobija gore nego svi dušmani i sve kuge, kolere i patule u istoriji.
Najpri smo bili ka tići u škurici skoro dva miseca, za to vrime odumra je svaki trag života u gradu, a kad smo konačno otrali krmeje i izašli na sunce jer su olakšale kadene od karantene, već je doša Sveti Duje. Iznanadija nas je, odma fjera u prsi.
A kako smo ga proslavili, kako smo mu zafalili šta nas je očuva od kataklizme koju smo gledali i još gledamo u zemljama oko sebe? Nikako. I gore nego šta bi smili. Je, nema skupljanja, a mi smo se baš na ti dan volili turat ka voli u ogradi. Dobro, odrekli smo se blagdanskih kava, likera, marendi i obida, ništa od vele mise na Rivi – za tin puno i ne triba žalit dok se ne vrati na neko svetije misto...