Kada bi vam netko reka da gori s Ogranka, a to vam dođe negdi na po puta između Zvečanja i Seoca, kad krenete nizbrdo strmom i uglatom cestom što zaleđem Omiša vijuga ka Kostanjama, odnosno malo niže do Podgrađa, ulazite u slatka sela čiji su puti posuti ne jasminom i ljubicama, već čokoladom, tortom i marcipanom, rekli bi da se netko šali s vama. Ko bi reka da se u tom sivom kamenjaru, među čijim mrkim liticama što se uzdižu iznad Podgrađa osim onih ljekovitih trava, žutenice, tušta, stručaka raštike i mačjih muda, možete još osladiti i dekorativnim tortama i belgijskim pralinama kakvih nema na hrvatskim trgovačkim policama, ali zato ima u ostatku Europe i svijeta?
Trag nevjerojatne priče o najpoželjnjim slasticama doveo nas je u Podgrađe, u čijoj staroj školi r...