E, sveti naš Duje, ove godine nećemo odit za tvojin moćima, ali za pravo reć – i ne triba, jer mi tebe u srcu nosimo svaki dan u godini. Nosili smo te i u dane kada se u pokojnoj nan državi nije smilo, nosili su te naši stari i kad je harala kuga i kolera i ratovi i kad su pritile bombe, rašpe, livolveri.
Tako ti je kad si naš. Malo smo, za one koji ne znaju, na ovi komad karte probali stivat sve šta se o procešjunu zna, a nešto šta se i znalo se zaubavilo, pa eto da se ne ponovi.
Naš je sveti Duje još u prvomen stoliću čuja šta je to pripovida sveti Petar, pa se obratija na kršćanstvo. U Siriji, daleko od našega grada. Kažu kako se krstija u Antiohiji. U pratnji apostola doša je poza toga u Rim, a onda priša na drugu bandu Jadranskoga mora. Tako je stiga u...