Jedan put, kad san s gušton falija Ivana Lepena, oću reć Stephana Lupina, ka najvećeg meštra slikavanja fotoaparaton, jedan od Splićana koji zarađujući kruv gledajući svit kroz jedno oko naslonjeno na fotoaparat me je zajebantski upita: - Alo, okad si ti posta meštar za ocjenit ko je najveći meštar fotografije? Moš li ti nama to stručno objasnit...
Ovo “stručno” je bilo njegovo, skužajte na izrazu, podjebavanje, a ja san odgovorija ono šta mi je bilo na srcu: - Lupino je za mene najbolji jer su mu slike drugčije i lipše od slika svih ostalih umjetničkih fotografa! Da su me išli pitat zašto su drukčije i lipše, ja ne bi zna odgovorit. Ali - jesu! I drukčije i lipše. I intrigantnije i zanimljivije. I smirujuće i napaljujuće. I luđe i jebozovnije!
A da je to...