Dođe čoviku vrime da ne zna di je šta stavija, pa ka ja, traži po frižideru mobitel ili ključe od auta. Barenko se dva puta, kad krenen vanka, iz dvora do kuće opet vratin nazad po nešto...Ali!
Ali zato se, ljudi moji, sićan svega šta se u ditinjstvu i u mladosti dogodilo, i to čini mi se sve više, nikako manje. Virujen da se i drugi, koji su napuvali priko pedeset svićica na torti sve češće vraćaju u to vrime života, di se nekako činilo da je sve bilo lipše i lakše.
Zamiriše malo proliće i sitin se kako smo brže-bolje oblačili dokoljenke i trčali na Starine. Sitin se kako su vonjale ruže priko puta moje zgrade...i kako smo sidili u portunu, i od dva do pet, kad je bija kućni red i mir, potiho igrali na piljke.
Vidiš dicu u dvoru pa te podsjete kako smo na ton...