Tko bi rekao da je Miljevčanin Marko Skelin tako nestašan? Kad je izgovarao sve one najljepše riječi za svoju najdražu Bosanku, za svoju rasnu Ličanku Rasemu Vladetić, činilo se da će par u slozi i sreći dočekati duge zimske noći i pozne godine života...
Premda Marko nije bio od prevelikih zahtjeva, priželjkivao je samo, kako je sto puta isticao, odanu i dobru ženu koja će ga dočekati u kući da više ne samuje, koja će kuhati za njih, da ne mora više to raditi sam i jesti sam, nešto ipak u spoju s tamnokosom odabranicom nije išlo kako treba.
Pa se, čini se, Marko počeo premišljati je li...