Mirisa iz pranonine kužine i spize kao što je bila njena juva od tučjih vratova i junećeg repa s njokićima od griza koja bi i i mrtve oživila, dobro se sjeća praunuka joj, Zoja Zoković iz Kaštel Gomilice.
Pranone nije zapisivala svoje ricete, sve ih je držala u glavi, ali jedan, onaj za pripravu blagdanskog fazana, Zoja je ipak zapamtila. S malom izmjenom. Naime, kako je do fazana nemoguće doći, adekvatno rješenje je pronašla u kokici, onoj šta se na pazaru prodaje za juvu. Znate onoj za koju se kaže da je malo starija, tvrđa, šta se dugo kuha. Ta se pokazala kao savršeno rješenje.
– Pranone, a svi smo je zvali none, volila je kuvat, a najviše joj se sviđalo kuvat divljač. Zec, vepar, srnetina, divlje patke i fazan bili su joj omiljena jela. Marinirala bi ih u vinu...