Kad sam se bila tek udala, odnosno počela dijeliti adresu, stol i postelju s momkom koji će mi malo kasnije postati Zakoniti, nešto sam znala kuvati. On ništa! Da stvar bude zanimljivija, moj momak mi je u startu bio rekao da on ništa ne voli jesti i kako bi bio najsretniji kad bi pitanje hrane znanstvenici mogli riješiti čarobnom pilulom od koje bi onda čovjek čitav dan bio sit. Kako izum takve pilule nije bio na vidiku, a nije ni danas, morala sam smisliti alternativno rješenje - kuvati.
Recimo, znala sam skuvati blitvu, fažolete, goveđu i pileću juhu, znala sam popržiti šnicele i jaja, znala sam podgrijati sarmu koju bi mi mater poslala, znala sam skuvati i pire s punjenim paprikama koje mi je mater poslala, i tako... Znala sam i neke kolače napraviti, ispeći...