– Eeee, pomalo šjor Toma, a di si zaprišija, an? Nisan te odavna vidija…
– A kako’š me vidit kad san partija pri 33 godine.
– Ajme šta vrime brzo leti… A čini mi se ka da si ono jučer piva na Prokurative…
– To se tebi samo pari. Za me je vrime – stalo!
– Dobro ti i govoriš, ti si partija, ma zato tvoje pisme još žividu…
– Pisme, e. Onda o’š čut jednu? Onu moju – ‘Neveru’…
– Ajde, udri…
Evo me ovod, poslin tri’est godin,
evo me na mul, uvik san ga snija.
Nima više Jere, stare šjore Kate,
ne vidin ni Tomu, Ive je još tod.
Ive, Ive, Ive, jema li još koga,
Ive, Ive, Ive, živi li još i’ko?
– Onda ti dojde refren. Znaš šta je refren? To ti je ono šta se ponavlja:
Nevera, nevera, nevera! Oooooo-ooooo!
Sićan se, bija san jak, tri dana moga san ve...