Ja san van svitu moj jako osjećajna i pažljiva osoba. Nije da ja sad gledan one turske sapunice i kvilin na svaku nesritnu ljubav ili da brišen oči svaki puta kad sunce kaliva, nego san van ja, nako, ka, više brižan, prema drugima. Uvik pazin da ne bi koga povridija ili da se nekome, nedajbog, ne bi dogodilo neko zlo.
Znači, kad van ja izađen iz svoga dvora, prvo pogledan livo i desno da me ne bi koji majmun satra, a onda usput, nako krajen oka snimin i cilu situaciju. Je li ko ide i nosi valiže i što mu je u valižama, pa je li mu teško, je li se ko kara, je li koje dite čini monade po cesti…
Sve to ja vidin i ako triba kome dati ruku, odma ja pozoven prvoga slobodnoga da pomogne, a ako se na neko dite triba izbeštimati da bi ga vratija na pravi put, ja to odma i učinin....