Iz Splita nam se javio Mario Žuljević, ribolovac koji je uspio ostvariti svoj ribolovni san koji se zapravo nimalo ne razlikuje od većine ribolovnih snova.
Mario je namjeravao praznične dane provesti u ribolovu i taj ribolov, naravno okruniti pravim ulovom.
Njegovi su apetiti bili veliki ali su u potpunosti ostvareni, a što se zapravo, moramo priznati, i ne događa baš svakome i to ne baš svakog dana.
Evo što nam je Mario ispričao o tom svom ribolovnom uspjehu:
- Uskrs pred vratima i četiri slobodna dana! Napokon!!!
Planiranja su bila ogromna. U ta četiri slobodna dana, osim samog dana Uskrsa, odlučujem tri dana provesti u ribolovu i to u tri različita grada.
Prvo Split, pa onda Makarska, a treći dan Rogoznica – priča nam Mario.
- Malo sam razmišljao o tehnikama i dvoumio se oko nekoliko pristupa.
Na kraju sam se odlučio za ribolov shore jigging tehnikom jer je u najavi bilo jako jugo koje mi se inače se za shore jigging pokazalo idealnim i uvijek s dobrim rezultatima.
I tako, u 5:00 sati ujutro brzo ispijanje kave, uzimanje već posložene opreme pa pravac na stijene na domaćem terenu.
A pribor savršeno posložen.
Štap je XZoga Black Mamba BMS 90mhf215-60 grama, rola Daiwa BG MQ 6000 D na kojoj je upredenica JFK super Jigman Braid x8 PE 1.5.
Predvez je FC Berkley Trilene od 0,40 milimetara sa osnovom spojen FG čvorom, kopča Alen As-tech Desancic ručni rad testirana na +100 kilograma nosivosti a na kraju varalice, jedna bolja od druge, a sve teške.
Sat i po mlataranja teškim jigovima od 80 do 100 grama udara već i u ruke i u leđa.
Pun energije i želja koje probijaju sve plafone, zabacujem zabačaj za zabačajem, taktiziram i provlačim po svim slojevima, ali do 7:00 sati mrtvo more i apsolutno ništa - nastavlja Mario svoju priču.
- I tako oko 7 napokon se dogodi i udarac.
Jedan sretni ili nesretni pauk mi daje nade za nastavit dalje.
Stavljam manju varalicu, Savage Needle Jig 60 grama od 17 centimetara i nastavljam mlatarat.
Mlatara i jugo pa nekako zajednički uspijevamo nažalost samo u tome da sam ja sve umorniji i iscrpljeniji.
A onda opet pauk, pa jedan lijepi šarun, pa opet pauk...
I taman kad sam pomislio da mi je dosta mi za danas ovde, i pauka i svega, i da treba mijenjati poziciju, osjetim na dubini od nekih 15 do 20 metara, malo neodređen, onako, tup udarac.
Naravno, instinktivno udaram kontru i riba je gore.
Napokon nešto malo bolje od pauka.
Prvih par metara povlačim s osmjehom dok riba nije počela zadivat u dubinu i u kamenja.
A panike, trenutne...
Tek sam tada shvatio da se radi o velikoj ribi.
Onaj mi osmjeh pada s lica i pretvara se u ogroman adrenalinski grč.
Molim Boga samo da mi ne precvika upredenicu o kamenje jer se na štapu jasno moglo osjetiti kako se riba zabija u rupe i kamenja pokušavajući se osloboditi udica.
Punih kvarat ure je borba trajala.
Petnaest minuta neizvjesnosti i natezanja da bi na kraju ovaj ljepotan završio u špurtilu, on na suhom, a ja kompletno mokar do kukova.
Normalno, onaj osmjeh s početka se vratio jer mojoj sreći nije bilo kraja.
Vaga je pokazala 5,852 kilograma što je više nego dovoljno za smijanje i od dva dana.
Tako sam uspio ostvariti prvi, splitski dio plana, a o ova iduća dva dana...
E, to ćemo ispričati nekom drugom prilikom – s osmjehom na licu nam je ispričao Mario Žuljević.