- Nemam običaj puno pisati po FB, ali evo što mi se dogodilo: Lupla sam autom u Dubokoj Ljutoj, pukla guma, auto nije bilo u voznom stanju. Kiša pada, nigdje nikoga - započela je svoju priču Cavtajka Anita Butrica.
- Zaustavilo se auto iz suprotnog smjera, mladi čovjek otvorio je prozor i pitao što se dogodilo, treba li mi što. Okrenuo je auto, zaustavio se... Pogledao štetu, našao mi vučnu službu i okisnuo sa mnom na kiši. Uzeo je trokut i postavio ga propisno jer je vidio da sam se smela. Mladić se zove Ivan Alerić, nije želio da mu se ičim zahvalim, dapače preskroman. Bar se želim javno zahvaliti ovom dragom, susretljivom mladiću. Oduševila sam se da još ima divne mladosti koja će priskočiti i pokisnuti za pomoći nepoznatoj osobi. Ivane, hvala od srca! - objavila je Anita Butrica na fb stranici Zavazda Konavle.
- Objavila sam jer je to bio jedini način na koji sam se mogla zahvaliti Ivanu, da pokažem koliko cijenim da mi je pomogao nepoznati mladić kojega nisam ni morala moliti za pomoć, već je to učinio sam od sebe - dodala je u komentaru.
Objavu je pročitalo 5200 članova grupe Zavazda Konavle, do trenutka kad smo zazvali Ivana, člana Autotaksi udruženja Konavle:
- Vidio sam auto na cesti, zastao sam i pitao ženu je li joj se što dogodilo i mogu li joj pomoći. Rekla je gospođa da je udarila s autom, bila je izbezumljena, u šoku - sjeća se 29-godišnji Ivan, koji inače živi u Platu.
- Nisam htio nikakvu zahvalu, samo sam želio pomoći - dodao je. Ovo nije prvi put da je nekome pomogao, našao se već u situacijama u kojima je priskočio:
- Treba uvijek pomoći, kad se god može. Često ukrcam starijeg čovjeka, pa kad mi kažu da moraju do bolnice, ni ne naplatim im - ističe Ivan, samostalni obrtnik.
Nazvali smo i Anitu Butricu:
- Ja vam ne mogu opisati koji je on meni bio spas. Našla sam se nasred puta, s autom koje nije bilo u voznom stanju, samim tim to mi je bilo stresno. Ja sam ozbiljno čeljade, imam 55 godina i ne događaju mi se prometne nezgode. To mi se dogodilo u Dubokoj Ljutoj koja je svakako opasna i po suhom vremenu, a kamoli po kiši. Bio mi je stres tko će mi sad promijeniti gumu usred okuke - prisjeća se Anita.
- Mladić je naišao iz suprotnoga pravca, ferm‘o je i pitao što mi je, jesam li dobro, treba li mi što pomoći. Okrenuo se, zaustavio auto i upalio sva četiri, pitao gdje mi je trokut. Tresla sam se pa je trokut on našao i postavio - kaže Anita. - Zvao je vučnu službu i sve živo izorganizirao. Padala je kiša, okisao je zajedno sa mnom. Bilo mi je žao što kisne, a ostao je sa mnom sve dok nije došla vučna služba i onda je pošao ća. Nije htio nikakvu zahvalu, pitala sam ga nekoliko puta mogu li mu se kako odužiti, rekao je ‘ma ne, nema potrebe‘. Jedva mi je rekao kako se zove. Za mlade se danas govori sve i svašta, ovakvi su i onakvi, neobadani, ali nije tako. Nemam riječi za Ivanovo dobro djelo - završava Anita.