Malome su trebale nove tene. U dobi je kad ih preraste svakih par mjeseci. Neke izdrže toliko, a neke ni toliko. Izbjegavala sam one s bijelim potplatom jer to oribat četkicom kad se šporkaju je podvig. Skoro pa nemoguća misija. Ako ih ubacim u mašinu, nisam sigurna da će izać‘ u jednom komadu. Ništa, staru četkicu u ruke i udri. Prašak za robu pokazao se tu učinkovit, ali taj bijeli đon nikad ne zasjaji kao kad su nove.
I taman kad sam završila s jednim od tih čestih ribanja, u pauzi, otvorih stranicu s velikom ponudom tenisica. Rekoh idem vidjet što se nudi, ove su mu svakako na izmaku. Samo da nemaju bijeli đon, na njemu se sve vidi.
I ugledam ove, poznata marka, brojeva ima. Samo da nemaju bijeli potplat. Nemaju. Ili? Ma što je ovo?
- Je li ovo šporko?!? - zaurlam kroz kuću, jer znam da trebam naočale, ali još ih nisam nabavila.
- Ma je li ovo šporko ili sam stvarno pošla na octo...
- Užasne su - dotrčao malac, pa gleda u sliku, jednako šokiran k‘o mater. - Ko da su od zemlje...
Dobro je. On je nova generacija, a ja sam samo jedna od onih baba koje se zgražaju nad novitetima. Tako su se babe u moje mladenačko vrijeme zgražale nad minicama i martensicama. ‘Što si to obukla, ćerce‘, vrtile bi glavama u nevjerici.
Sad mi je nekako laknulo. Dobro je. I njemu su užasne. Već sam se vidjela kako stojim s onom četkicom u ruci i skontam da sam ih ovakve kupila. Znam da se o ukusima ne raspravlja - i neću. Možda se nekome baš sviđaju i baš ih želi. Bujrum, rekli bi u Bosni. Dođu ‘samo‘ 169 eura. Kad je moda u pitanju, ništa nije skupo. Ili što bi rekla moja dobra prijateljica - ‘dok ima ovaca, bit će i vune‘.