Maestro Repušić: Pandemija mi je priuštila neočekivani luksuz, upoznao sam grad onako kako nikad nisam mogao, susretao koćare u rano jutro

"Bicikl je postao jedno od mojih najvećih otkrića za vrijeme pandemije korone!

Kupio sam zadnji u splitskoj trgovini prije početka najgore faze, 18. ožujka je bio, točno se sjećam..." - kroz smijeh nam komentira maestro Ivan Repušić, ime poznato europskoj kulturnoj javnosti, a posebno splitskoj, čijom je Operom ravnao godinama, kojeg smo sreli "u punoj opremi" na Marjanu, koji je postao njegov svakodnevni jutarnji cilj.

Dirigent Repušić ovih dana u tom ranojutarnjem užitku, koji počinje u 7 sati i traje, u prosjeku, 30 kilometara, posebno uživa, jer će ova privilegija, koja mu je darovana spletom neočekivanih okolnosti, biti brzo gotova, budući se već idućeg tjedna sprema na put za Njemačku, gdje ga očekuju četiri tjedna intenzivnog rada s orkestrom Munchenskog radija.

"Kultura je u pandemiji zadobila težak udarac, svi mi koji smo u svojem poslu ovisni o publici, ostali smo bez nje, ostali smo bez znatnog dijela svog rada.

Mnogima je, nažalost, u pitanje došla i egzistencija i sve su to situacije zbog kojih svi ulažemo silan trud da se stvari što uspješnije revitaliziraju.

Jer glazba je ipak životno važna, vjerujem da se svi u tome slažemo..." - entuzijastično zbori dirigent, čiji je rad prepoznat i nagrađen i kroz ovogodišnju prestižnu nagradu Vladimir Nazor za najveće umjetničko ostvarenje.

Mjeseci pandemije odvojili su ga od svjetskih pozornica, a intenzivno spojili s vlastitom obitelji, suprugom Katjom, te kćerima, 13-godišnjom Lucijom, 8-godišnjom Danicom i 5-godišnjom Mirjam i na poseban način, s gradom.

Drugim očima u drugo vrijeme

"Split u 7 sati ujutro bio je moje veliko otkriće, luksuz koji sebi nikad nisam mogao priuštiti. Kasnije bih se spustio u grad, i dok nije radila Peškarija, otkrio par koćara koji su svako jutro dovozili ribu i sve je to za mene bilo nešto iznimno, nedoživljeno.
Bicikl sam prije korone zadnji put vozio kao student, i u Hannoveru, gdje je izvrsno funkcionirao kao gradsko prijevozno sredstvo.

Duje Klarić/Hanza Media

Sad mi je omogućilo vidjeti svoj grad drugim očima, u drugo vrijeme. Godine života na aerodromima, u avionima, hotelima, hranjenja po restoranima, znači jednog nebalansiranog života, zamijenio je mir, ravnoteža", priznaje nam.

Potvrđuje i on ono što smo svi puno puta čuli proteklih tjedana, razgovarajući s ljudima, da im se svidio takav, drugačiji Split, smireniji, više svoj. 

"Više puta sam razmišljao, vraćajući se s Marjana, kako se sad u Splitu može mirno disati, ne samo zbog manjeg broja ljudi, nego zbog manje buke.

Uživao sam u tom prelijepom, uspavanom Splitu, gdje su najdominantniji bili zvukovi ptica."

Repušić ne skriva nadu i želju da svi iz ove situacije koju smo prošli izvučemo nešto dobro, neki idealan balans u svemu.

Aktivnost koja psihički učvršćuje

"Pandemija nam je pokazala kako nije sve u materijalnom, koliko nas oplemenjuju ljudski odnosi. Mi smo prodisali, priroda je prodisala, a sad treba krenuti naprijed. Iza nas je faza čišćenja, sad slijedi ona djelovanja, a nama, ljudima iz kulture, to je nasušna potreba.

Cijelo vrijeme sam, naravno, radio i kod kuće, pripremao se za ono što dolazi, ali bio i zabrinut za situaciju u kojoj su se mnogi zatekli, mnogim ljudima i iz moje branše posao je postao, nažalost, neizvjesan.

Zato je važno da smo svi aktivni, da poduzimamo korake, a fizička aktivnost o kojoj smo sad pričali, samo psihički učvrščuje čovjeka i neosporna je blagodat u svemu što nas očekuje" - zaključio je Ivan Repušić i "maestrovski", kao što dirigira, odbiciklirao svoju rutu na Marjanu.