Priča je mrvu nadrealna i s mističnim elementima, a igraju: Kerumov brat Jure, strina Marija, reporteri Slobodne Dalmacije i Clint Eastwood, "special guest star", u zamišljenoj ulozi desperadosa na kršu Dalmatinske zagore, gdje se čovjeku usred ljetne pripeke svašta pričinja.
Kadar prvi: Ogorje, Rozgići, Kerumovi dvori, brat Jure čupa travu oko luka u hladovini orahove krošnje - ili je bila kostela - na njemu isprana mornarska majica, za oko kuće, na prsima sitno piše HRM.
Dobro jutro, čuli smo od brata Žele da Clint Eastwood jaše ovuda?
- Bogati, tija mi je oženit strinu Tokušu. Mariju Kerum... Ona je tu iz Tokića, pa ostala Tokuša. Doša po nju, da će je vodit u Ameriku. Ja nisan da! Kažen ja Clintu Eastwoodu, ti ćeš meni strinu odvest, pa je vratit kući za misec dana, ne može, brajo, tako, nismo dica.
Zemlja-zrak smo bili
I šta ste onda, potegli šestopuce?
- A šta ćemo, znaš nas u Divljoj Zagori - ispekli mu jare.
Kozle?
- E... Kaže on meni, Jure, slatko li je ovo, a ja govorin, kako neće bit, naše, domaće, samo je mater sisalo, evo zeru i kozjega sira. On sebi doć ne može, samo viče, "oh my God" i vata se za glavu. Svidilo mu se, nije ni lud, u mene je sve eko proizvodnja...
A vatrena voda, voli li zalit?
- Slušaj ovo, ošli mu pokazat muzej s glumcima. Stoji boca likera na siniji. Ja mu govorin, sad ćemo nazdravit. Nagne on, vidin - odgovara mu. Reko, ovo su ti naši orasi u rakiji s kozjin mlikon.
A on?
- Pita ricetu... Ja govorin, rakija i orasi kako ide, a mliko je druga stvar: triba čekat da jarac skoči na kozu, da je seksa, razumiš? Uto triba nevista poletit i pomust kozu, za metnit u liker.
Pa služit u mliječnom restoranu?!
- Tako je i on zavarija i pita smi li onda okrenit cilu bocu! Eto, moj brajo, on ti je strinu Tokušu upozna u Americi i doša po nju, mi ga najili, napili i vratili nazad.
Jeste li ga primili na konak?
- Bogami, u nas nije noćija.
Ha ha ha, nego odjaha u noć...
- Reka je da će dolazit svake godine, al zemlja-zrak smo bili, pa ko više zna šta si jučer reka. Eno ti u Tokuše slika.
Di?!
- U kući. Vako stoji Tokuša, vako stoji Clint Eastwood.
- Je, je, ja san njega u Americi upoznala...
Pa ja ću ispalit s vama!
- Evo je, brajo: je li ovo strina, je li ovo Clint?
Bogami, jesu! Ali, ja bi reka da ovo baš i nije slikano u Ogorju.
- To su nas uslikali na Havajima...
'Pršut ne jide baby'
Aaaa... zato mu cviće visi oko vrata. A ima li igdi slika iz Ogorja?
- Sigurno se digdi zaturila. Metne strina sve na svoje misto, al dođe mali Lovre, unučić, i sve joj raskopa... A znaš li, brajo, da je strina i u Americi bila?
Čuj?!
- Jesan, jesan, više puta... Sin mi Ivan, ćer Mara i diver Toni žive tamo, k njima san odila. Kuvaju za glumce u Hollywoodu, znaju dojednoga, evo ti iz novina svi članci, vidiš.
Čekaj, čekaj, Slobodna Dalmacija, 6. 9. 2013. godine, šta kaže naslov? Mara Kerum hrani Hoollywood i otkriva: Eastwood je lud za ribom i blitvom, Bruce Willis voli masnije, ali ne bira...
- A znaš li da Clint stalno pita di mu je "mummy". Kaže da neće snimat film ne dođe li "mummy". Oće reć, strina Tokuša.
Pa kako izborite s puten, nije Amerika u Bračeviću?
- Neće ti se ona izgubit! Ona njima samo "please", "sorry" i drži onu cedulju s adreson di će i u koga.
- Znan se ja snać... I kad triba prisidat, il u avion, autobus, ima i vlak. Digod na Njemačku, digod u London, pa New York i Los Angeles. Jednon mi nisu dali pršut unit...
Kakav sad pršut?!
- Bacili ga! Ja govorin, rodit će mi se unuk, to mi je za "baby", a on će meni, "no, no, baby ne jide pršut" i ne dade mi ga unit.
Ha ha ha...
Japanci i dr. Stipić
- Vidi moje strine, ne znaš ti kako mi skladujemo.
- Jure ti je moj spasitelj.
Kako to?
- Tako, obolila, za šest miseci pala na 60 kila. Ni Japanci je nisu znali spasit.
Kakvi Japanci?
- Doktori! Bili tu na razmjeni, tili joj kesicu metnit, ja nisan da. I šta nisu mogli Japanci, uspija je dr. Rade Stipić, tako ti napiši. I to bez kesice.
- Ja bi sad kod svetoga Jure bila da mi nije moga Jurice.
- A vidi mi je, ko cura, samo - poludila: sad radi šta nikad nije radila.
- Viče Jure uvik na me da ne radin toliko. On je po me i doša na konju.
Ma, di je doša?
- U Tokiće, kad san se udavala! Malešan je bija.
- Aaaaa, ne znaš ti kako mi je Tokuša bila lipa, je l' da, jabuko, ajmo jednu:
"Oj, curice, mala materiiina, poznaješ li Juru Juričiiiina..."
- To san ja, Jure Juričin. Ajmo mi, strina, još jednu:
"Nije mater porodila tiiića, kao što je braću Juričiiiića..."
Od Clooneya do Gibsona
Isto dva slavuja! A u Jure se bile zubi ko u glumca. Jesu li tvoji?
- To su mi cirkoni, u Splitu stavljeni, jedini mi je uvjet bija doživotna garancija... Dođi, brajo, vidit ćeš ti muzej glumaca, strina će otključat.
- Evo ključa...
- Ovde ti je u stara doba bilo blago: vako vo, vako krava, a sad smo uredili glumcima, znaš li ijednoga?
Ijednoga?! Pa to su najpoznatiji hollywoodski glumci, ima baren 50 potpisanih slika: George Clooney, Sean Connery, Nicholas Cage, John Travolta, Harrison Ford... Pa, vi imate cili Hall of fame u Ogorju!
- Evo, ovo mi je Julia...
Julia Roberts!
- A ovo je Mel, on se baš tija slikat sa mnon...
Mel Gibson! Pa Lucy Liu, Jack Nicholson, Anthony Hopkins, Richard Gere, Drew Barrymore, Pierce Brosnan – znači, dva Bonda - Connery i Brosnan.
- Ajde, brajo, kakvi glumci u Zagvozdu, glumci su ti u Ogorju!
A popis duži od izborne liste. Ima i Eastwoodova slika iz filma "Mostovi okruga Madison", onoga s Meryl Streep.
- Dođi vidit ovo, ovde se rodilo nas petero na ognjištu: Manda 1952., Jure 1956., Nevenka 1958., Željko 1960. I Mara 1963. Ne tribaju ti datumi, je l'?
Ma kakvi.
Oživilo me pleskanje
- Mene je mater tribala mrtva rodit. Ja pomodrija, po sata nisan disa, dok me nisu dobro ispleskali. Evo kako su ti žene rađale: naloži se vatra, na pod se metne stura, kukuruzovina, a po njoj arar. Znaš li šta je arar? Ona suknena vrića. Na nju legnu ženu i uzavru kajin vode. Znan ja, bože moj, ćirija san kroz prozor ko dite kad bi žene rađale. Onda ditetu svežu onu vrbicu, ko pupak...
A, bogati, Jurice, jesi upućen.
- Gledaj ovu vacu, piše: 1852., radio je Kerum Jozo, al nisu sva slova mogla stat. A u ovoj kuli smo ti samo ja i crno vino. Vidiš pločica na podu, nisan ima za sve pokrit, pa san doda ove druge i od njih napisa ovo veliko JURE.
Vidin, vidin, vino u bačvama, pršuti vise u mrižicama.
- Nema da fali, brajo! Ove mi je vanjske ploče na fasadi fugira jedan moj snajperist, meni ne iđu baš fuge, a njega da smiruju.
Odakle se ovo čuje radio?
- Eno ga u dvoru, to ja svako jutro upalin, plašin orle.
Ko u knjizi "Orlovi rano lete"...
- E, dođe ora po pulestre, ozgara ih ugleda i odnese. Šta ćeš mu, zaštićen zakonon.
Raste li kako luk?
- Pa zateka si me di čupan travu oko njega. Ja san zna po pedeset iljada glavica imat. Dolazija mi čovik iz Pitomače, kupova za pravit likove. Za 18 radnih dana, ajde, nek bude 30, ja bi uzeja sto iljada kuna. Samo, ja to više ne mogu, vazda klekni, digni se, a mlađi niko neće.
Đavla ne možeš, eto te ko čigra.
- Ja san skaka četri metra uvis kad san bija mlađi, ko žiška, vidit ćeš mi sliku u kući.
Bome, momak za pet!
- A vidi ove: ja i brat Željko na ždribetu, meni pet godina, Željku dvi, u mene čizmice na nogama, u njega cipelice. Kupija ćaća ždribe prije nego će u Indiju. Pet je godina tamo radija. Aj, provaj sad zeru ove, rogačuša. Duje će isto. Klarić, Klarić, da ti nisi Feđin?! Evo van po žličica, ima meda s Promine, od ovog moga jednoga, vidi kako se žuti. Valja li?
Meeed...
Noću istražujen
- Smiii-ljeee, iskrižaj pečenice i pršuta. Sira malo...
- Na stolu van je...
- A znaš li, brajo, da ja do četri sata ujutro kopkan i istražujen svašta. Naprimjer, sve se dililo u stara doba osin guvna i vode. Jebiga, nećeš jednomu sinu ostavit vodu, a drugoga ostavit žedna.
Je, je, pametni su bili naši stari...
- A da ti ne govorin prezimena, to san dobro utvrdija, obilazija arhive, biskup Ivas mi dozvolija. Arhive su važne i crkovne knjige. I šta onda u ratu prvo spale?! Ja kažen, što nisi iša na Sutjesku i puca na Nijemce, tamo je borba bila, nego si se ovda muva oko kuća, zapalija crkvu i knjige s njon.
I šta kažu knjige, di su sve Kerumi?
- E, ovo sigurno nisi zna: ima misto Kerum u Papui Novoj Gvineji!
Baš Kerum?
- Kerum! Ja san to ovako zaključija: na toj Papui su vladali Francuzi. A u Ogorju isto. Napoleon... I moj šukundid Marko Kerum, zajedno s jednin Malenicon i Zebićen, diga je bunu protiv Napoleona 1808. i 1809.
E?
- E, pa, reko da nisu Francuzi baš po ovima mojima iz Ogorja dali ime Kerum tome mistu na Papui. Odmetnici bili jedni i drugi.
Ha ha ha, ko Clint Eastwood u filmu "Odmetnik Josey Wales"...
