Od kad je svita i vika ženske i muški su se nalazili, spajali, zaljubljivali, rastavjali, volili, svađali, vinčavali. Uz sve to skupa idu prevare, jednostrane, dvostrane, višestrane. Ljubavnici i ljubavnice su postojali u svim epohama čovječanstva, bilo ih je na svim kantunima zemaljske balote. Sve gori navedeno važilo je jednako za bile, crne, žute i crvene. Isto tako sve ovo nije razlikovalo ni ono koje je ko vire. Neko je zna ostat viran nekome cili život. Neko je mislija da mu je partner najvirniji na svitu, a on ili ona su se kurbali i, ka i obično, svi su sve znali, a oni koji bi tribali, pojma nisu imali.
Mnoge su se stvari u Zadru znale ka javna tajna. Ma ko je samo izmislija to ime ”javna tajna”. Koja je to tajna, a svi znaju. Biće zato ono ”javna”, al onda nije ”tajna”. Sve skupa pizdarija od riči. Kad smo već kod javnih tajni, sićan se priče o jednom profešuru. Klasična štorija.
Uvertira: Profešur učenici napravija dite.
I čin: Doznalo se. Nasta je škandal.
II čin: Profešur je otiša iz Zadra. Ka ono iša je prominit klimu zbog zdravlja. Lipa škuža.
III čin: Rastavija se. Učenica rodila dite
Epilog: Profešur je osta rastavljen. Ona ostala s diteton u Zadru i posli nikog vrimena se udala za nekog građevinskog tehničara iz Osijeka, di i danas živi. Čuja san da je odavno postala baba.
Bilo je još ko zna koliko lipih štorija. Ka ono kad je diretur jedne firme redovito dolazija kod svoje radnice dok joj je muž bija dežurni. Tek nakon nekoliko godina šjor diretur je svojoj radnici-ljubavnici otkrija da mu je prijatelj s aerodroma uredno javja kad dotični triba bit dežurni. Ona se uvik čudila kako njen diretur-ljubavnik zna da joj muž nije doma. To je moglo trajat ko zna koliko, ali je direturov prijatelj jedanput falija datum i zamalo nije diretur naletija na rogove bidnog čovika s aerodroma. Taman kad je tija uć u stan, čovik je izlazija bacit škovace i diretur je jedva smislija neku skužu.
U to vrime ljubavnici su smišljali razne trikove da se vidu a da ne bude opasno. Najomiljenija mista za bacit dnevno piće bili su bar ”Jedinstvo” ili ”Bezistan”. Niko normalan nije moga ni sanjat da se neko u centru Zadra nalazi s njom ili s njim. Drukčija bi stvar bila da se piće popije u Ninu ili Biogradu. U centru grada nikad ne izgleda grišno i lako je izmislit milijun škuža.
Pošto su akteri ove priče bili oni šta su išli u grij sa autom, bitno je znati da je omiljeno misto ukrcaja u aute bilo u ulici koja ide od Tehničke škole do Foše. Redovito je bila u škuribandi. Ja mislim da je neko namjerno razbija žarulje, a govorilo se da je jedan iz ”Elektre” čak naredija da monteri isključe rasvjetu u toj ulici. Čak je jedna lucidna grupa mladića dala toj ulici pomalo bizarno ime ”Ulica hranjivih snova”. Iako je to ime inspirirano samom funkcijom ulice, znam da ime nastalo u Studentskom klubu, kad je doslovce ”skinuto” s etikete nekog slovenskog tetrapak soka. U to vrime jedno od omiljenih zadarskih ljubavnih parkirališta (da ne upotrijebim koju šporku rič) bile su Kolovare. Prođeš ulicom kraj bazena i škalaš se autom na plažu Kolovare i malom padinom doli se lipo smjestiš među tamarise. Znalo je navečer biti popriličan broj auta. Svi su bili pristojno udaljeni jedan od drugog, a kad je prvi put neko stavija ”Sportske novosti” ili ”Slobodnu Dalmaciju” priko registracije, to je posta đir. U Zadru je u to vrime bilo malo auta. Ljudi su se često poznavali po onome ka on vozi tristaća ili to ti je oni sa zelenim fićom.
*****
Gospodin B. Uredno je te večeri pokupio gospođu V. u mraku gore spomenute ulice i ka po protokolu parkira svog fiću između tamarisa Kolovara. Talijanski ”Fiat 600” kome su se vrata otvarala obrnuto od današnjih auta nije ima sjedala na spuštanje i skromne je mogućnosti pružao za vrlo značajne aktivnosti ka šta je preljub. Tribalo je dosta znanja da se u tom malom prostiru seksualno gimnasticira. Proizvođač iz Torina nije predvidija za što će se sve taj mali autić koristiti.
Gospodin B. radio je u ”Maraski” na puno lipom mistu i prijatelj iz Dikla mu je inžinja sistem spuštanja prednjeg sica. To vidno poboljšanje činilo mu je trenutke na Kolovarima ipak koliko-toliko udobnijim za razliku od onih koji to nisu imali u svom autu.
Gospodin B. ima je ženu lipu ka boginju. Cili Zadar se čudija što on pored takvog bračnog dragulja traži u onoj raži u liku gospođe V. Lipo je zna govorit šjor Bepo M. koji bi na ćakuli u ”Kvarnera” prodava teorije. Ka ono lipe ženske nikad nisu vrile ka one druge. Ove druge znajući za svoj hendikep više se trude i tu je razlog što gospodin B. redovito na Kolovare vodi onu ražu od ženske u liku gospođe V.
Gospođa V. koja po svim mjerilima nije spadala njanke u prosjek, očito je imala ”nešto” što je spizdilo gospodina B. Cila je bila u cicama i ka po pravilu sve ženske velikih cica imaju tanke nožice ka baketine i skoro nikakve guzice. Gospođa V. u malo kasnijim godinama za ono vrime, udala se za dobroćudnog ekonomistu iz banke, koji bidan nikad nije zna za ljubavne akrobacije svoje bračne družice. A ona izluđena talijanskom robom, uvik je bila obučena po zadnjoj modi. Za razliku od nje, njen ljubavnik, faca iz ”Maraske” nije puno mario za izgled ali je zato galantno plaćao modne zahtjeve gospođe V.
Te sudbonosne večeri popriličan broj auta bija je među kolovarskim tamarisima. Gospodin B. svojoj je ženi prodao priču o montaži novih strojeva iz Italije koji su došli za ”Marasku” pa ne zna kad će doć doma. Gospođa V. svoj izlazni pašaporto iz bračnog gnijezda ovjerila je pričom kako joj prijateljica Desa ima išijas pa da joj sat-dva triba pomoć po kući, pa oko dice itd.
Bez puno riči, inače rutinski ljubavni sastanak ka da je bilo suđeno, poprilično se produžio. Mrvu ljubavi, popušena cigareta, glupi gotovo bezvezni razgovor, u pauzama razmjene ljubavnih darova, opet cigareta i vrime je nemilice curilo.
Sveto pravilo preljubničkih susreta je kontrola vremena. Gospodin B. je uredno u ”Fići” drža budilicu, dobro skrivenu od oka žene. Ta budilica se redovito navijala i dan-danas se priča da je upravo ona svojom zvonjavom mnogima uokolo signalizirala da pogledaju sat da se ne bi prekoračilo limitirano vrijeme predviđeno za seksualne auto-aktivnosti. Te večeri, ka za nesriću, gospodin B. je zaboravija navit budilicu i dogodilo se to da je ljubavni zanos učinija svoje. Obilato se produžilo vrime boravka u tisnom prostoru malog metalnog proizvoda iz Torina. Čak nisu ni čuli kako su svi ostali partili sa plaže. U toj sablasnoj tišini napuštenih tamarisa, di je noćna bonaca progucala inače u ovakvim prigodama romantičan šum mora, dugo nakon predviđenog vremena gospodin B. zabeštima punim glasom. Odjednom nastala je trka za komadima robe. Gospođa V. je isto tako beštimala i za sve okrivljivala svog neodgovornog ljubavnika. U takvim prilikama kad se obilato kasni, stupidnim se čini koji minut uštedit žurbom uz buket sočnih i tog trenutka izmišljenih beštimji. A kako svaka neprilika ne dolazi sama, gospodin B. je prilično imao muke upalit auto i penjući se uzbrdicom prema izlazu s plaže, sta je s autom ka ukopan. Metalna dvokrilna vrata s mrižom, inače uvik širom otvorena, pred njima su stajala zatvorena. U svjetlu farova blještao je novi lanac i katanac.
Gospodin B. se u trenutku oznojija, i skroz popizdija tresući bogove, svece i svakog ko mu je tog momenta pa na pamet. Gospođa V. zauzeta uređenjem frizure i svega što uz to ide, nije odmah skužila o čemu se radi. Gospodin B. je izaša iz auta, ka da će se šta prominit ako vidi katanac izbliza. Skužija je da su uvaćeni u trapulu i tada ka grom ga strese krik gospođe V. U toj posranoj i bezizlaznoj situaciji tribalo je nać rješenje. Vratija se u auto i pokuša smirit svoju ljubavnicu. To smirivanje je izgledalo ka da ideš gasit požar s benzinom.
Gospođa V. je kričala, plakala, beštimala, slala k vragu među ostalim i svog najdražeg na svitu, pizdila bezvezarije i konačno kad je shvatila da sva ta glupa emotivna pražnjenja ne mogu popraviti situaciju, smirila se naposljetku potpisujući kapitulaciju pred jednim tako prozaičnim predmetom ka šta je katanac. Gospodin B. ne gubeći prisebnost duha donese tog momenta najmudriju odluku. Uz nekoliko majstorskih manovri namisti ”Fiću” tik do žice. Gospođa V. skine postole i popenje se na haubu ”Fiće”, koja se sasvim pristojno ulubi. Penjući se na krov ”Fiće”, plačući i beštimajući istovremeno, ulubi krov i nasloni se rukama na metalnu ogradu. Pošto iz nekoliko pokušaja nije uspila uvuć golu nogu u mali otvor metalne mriže, gospodin B. se kavaljerski provuče između ”Fiće” i ograde. Sada je gospođa V. vidno spižđena skužila da će njegovo rame biti oslonac za pribacivanje priko ograde. Još je tribalo izvest taj završni potez. Pribacivši jednu nogu priko ograde, dok je druga bila na ramenu gospodina B. balansirala je na ogradi potpuno neodlučna. On je držeći njenu nogu potpuno bez veze produžio rukom po još vrućoj bedri. Ta besmislena bludna požuda totalno neprimjerena situaciji potpuno spizdi gospođu V.
Gospođa V. se poprilično vješto prebaci priko ograde uz piskavo prodoran zvuk prouzrokovan paranjem vešte. U tom momentu začuje se snažan nekakav zvuk, gotovo ka pucanj. Ulegnuti lim auta vratija se na svoje misto. Gospodun B. pripadnut zapne nogom za kolo od auta i prostre se koliko je dug i širok. Gospođa V. nestane punim trkom kroz mrak ulice pridržavajući prilično rasparanu veštu. Gospodin B. je najprije stresa šporkicu s robe, zatim skroz uzaludno vika za svojom ljubavnicom i onda na kraju upali auto i vrati ga među tamarise, oslobađajući prostor pred tim prokletim vratima, s te večeri skroz nepredviđenim katancem. Tek tada skuži da je gospođa V. zaboravila postole. I dok je ona onako zapuvana, bosa i s rasparanom veštom trčala, smišljajući što objasniti svome mužu, dobroćudni ekonomist iz banke gospodin B. prebaci njene postole priko ograde i uz dosta muke i sam se nađe s druge strane.
Uzimajući postole, pljune prema katancu, kojeg je baš te večeri montira neki odgovorni radnik iz ”Nasada”, jer su tako njegovi šefovi naredili. Naknadno se doznalo da je čovik čeka te večeri da svi auti izađu, a bidnog ”Fiću” skrivenog među tamarisima očito nije vidija. Gospodin B. tek tada ugleda poveću bužu na žičanoj ogradi koja je tko zna otkad tu postojala. E, da ju je ranije vidija. Trčeći sa ženskim postolima u rukama za gospođom V., pomisli njen spižđeni ljubavnik kako je taj posrani katanac zajeba cilu situaciju.
*****
Kad je gospođa V. pozvonila kod prijateljice Dese onako rasparane vešte i bosa, pomisli koju skužu izmisliti kad dođe doma. Kad je Desa otvorila vrata, kroz otvorena vrata dnevnog boravka vidila je svog zabrinutog muža. Samo je spomenula katanac i srušila se u afan uz iznenađenu prijateljicu.
Gospodin B. baci postole u grmlje i dođe doma di ga je čekala njegova zabrinuta lipa ženica. Samo je ženi reka da je spižđen poslom, a posebno je popizdija, jer mu je neko ukra auto i da će zaklat onoga ko je to učinija. Izvuče iz veltrine ”Maraska” konjak, potegne dva-tri gutljaja, a ključeve od ”Fiće” ostavi na stol. Njegova lipa ženica samo se nasmijala i stresla ostatke šporkice s njegove jakete.
Gospođa V. uspila je ekonomistu iz banke uvjeriti da je po povratku od Dese bila napadnuta od nekih divljaka i da su je nekim autom odvukli u Sukošan. Kad su je tili silovat, spasija ju je neki šofer kamiona iz Varaždina. Muž je ”popija” priču, a ona mu nikad nije tila priznat da je te večeri kod Dese spomenila rič katanac.
Usput rečeno, katanac na vratima ograde bija je samo nekoliko dana. Previše je u to vrime bilo onih kojima je smeta.
--------------------------------------------------------------------------------
*Lovre Kovačević, poznati autor tekstova i glazbe za pjesme brojnih zadarskih i dalmatinskih izvođača, godinama piše priče inspirirane anegdotama iz života Zadra i Zadrana. Priče iz njegove zbirke "Male zadarske štorije" mnogi su pročitali u rukopisu, ali dosad nisu bile objavljene. Donosimo ih uz dozvolu autora, oprema teksta je redakcijska.