Svi se uozbiljili: vrte se oko one rupe, zvirkaju, češkaju se iza uva. Plenki slikaje mobitelon! Banožić muca, a Zoki Četri Pištolja se kofrči.
Cila državna menažerija puno zuji, malo meda daje. Digli se na zadnje noge, pare začuđeni merkati. Sudaraju se, istražuju, bucaju, budalaču, mudruju: te očevid, te struka, te istraga. Pa je li zaspa NATO, kunjaju li Mađari i drimaju li Rumunji?
A da nisu Rusi? Jesu, jesu, da poplaše Balkan! Nagovorili ih Srbi! Ili Ukrajinci?! Da namame Evropu i Ameriku u rat. Vide da su ih nahuškali, pa pustili niz Dnjepar Putinu.
Slično su u starome vicu Švabe tražile partizane, sve se pitajuć: da nisu u šumi, da nisu u bunaru? Pa, ko je kome prvi javija i reka, šta ćemo sutra i zašto nismo jučer? Još je samo falilo da se svi sjate oko...