Drago mi je što ima turista, drago mi je što troše, drago mi je da im je ova naša Dalmacija misto u kojem jednom godišnje potroše svoj godišnji odmor. Jer gdje ćeš trošiti godišnji ako ne tamo di ti je lipo.
Ali gužve na plažama, trgovinama..., e to kida živce, pa je i većina naših građana u anketi "kupate li se na moru" odgovorila NE jer im smetaju gužve i nedostatak parkirnih mista.
A osim plaža, i trgovine su pune. Evo recimo sinoć, dolazim u neku svoju redovnu spizu, a na blagajnama kilometarski red, nikako doć do simpatične blagajnice, da platim i odem dalje u noć i pojedem lubenicu ispod klime.
Stranci veseli, a domaći grintaju, čeka se i čeka... Ali nisu krivi radnici, čini se ima ih dovoljno, ljubazni su i nasmijani i odgovaraju na sve upite. Marljivo čiste i nered iza kupaca koji bacaju sve iza sebe. Treba imat živce da ih ne pošalješ u neku stvar.
Hoćeš breskvu, čekaj red. Hoćeš jogurt, nema ga. Hoćeš jaja, čekaj red. Hoćeš pome, čekaj red... Čuju se češki, engleski, španjolski, slovenski, srpski... Cili svit se sjatio u tu moju trgovinu.
Mislim, možda sam i ja falio uru, valjda se svi s plaža vraćaju, možda je vrime da promijenim tu naviku večernje spize. A možda sam i previše grintav...
I na kraju ostaje pitanje je li Split pun turista ili ih je nikad manje, ne računajući korona-ljeto. Ako je suditi po trgovinama, ima ih, ako ćemo pak slušati ugostitelje i taksiste, nikad manje. A za definitivan zaključak pričekajmo ipak kraj srpnja i službene statistike.
