Pozvao ljude da mu oberu trešnje za 2,5 eura po kilu. I pogodio!; ‘Još da čovik prodaje ladne pive - bilo bi ka bog‘

Trišnja je poseban gušt. Više nego jagoda. Teško opisiv, značija je mrvu slasti našin starima kad su bili mladi.

Kad obilance nije bilo, slatkoga da i ne govorimo.

Nije isto voće i nije isti kraj, ali u Bosni imaju jedan davni narodni stih, staru sevdalinku, koji dobro opisuje ono šta želimo reć: “Ja joj dadoh jednu džanariku, ona meni dvije iz njedara…”

Džanarika je zerdelija, divlja šljiva, okrugla ko trišnja. Arzelinka, rekli bi u Splitu.

– Teško se krećen, vidiš li mi štaka. Gledan poravnat sve ovo, kupit onu motornu kosilicu, onu sideću, na njoj se moreš zavuć ispod trišnje i di triba.

– Znan, sidiš a kosiš… A koliko trišanja imate?

– 393 stabla! A ima san 450. Dok nije naiša žilogriz.

– Žilo… šta?

– Jedna baja koja uđe u sistem i uništi jon ž...