Kad čujete priču iz Brnaza i vi ćete ih poželjeti: ‘Niti su mi za rađu nit su mi za luksuz, nego baš za - gušt‘

Svi bi konji Cetinske krajine, kad biste ih pitali, željeli biti alkarski. Ali ne ide to tako. Viteška konjica traži ipak nešto drugo osim elegancije i snage: tri brza starta - a upadnu li u pripetavanje i više - veliki su stres za ove pametne glavice. I zato im je bolje da se drže podalje od onoga šušura, galame i vrućine. A u sinjskom je kraju zadnjih godina sve više konja; nije kao nekad da se ova plemenita beštija koristi kao tegleća marva.

Ljudi ih sada drže iz gušta, obostranoga. Konji potežu kočije, daju se jahati, kaskaju u paradama i u terapijske svrhe, otvaraju se konjički klubovi, ima Sinj i hipodrom, neki su zaposleni onako za finjaka, a neki samo šetaju, mašu repom i friziraju grive. Pa se pokazuju.

Pretpostavlja se da je u Cetinskom kraju sada više od pet s...