Stigao je iz Francuske i na Smrdečcu otvorio ‘zdravu pekaru‘: Zbog našeg kruha ljudi dolaze s otoka, iz Omiša...‘

Čekanje u redu uglavnom je mučno, neželjeno iskustvo – ali samo ako ste u bolnici, pošti, ispred šaltera HEP-a ili u banci. Ako stojite u redu da biste kupili štrucu ponajboljeg kruha u gradu za nešto munite, onda ćete tu epizodu doživjeti kao uvertiru u jednu malu osobnu nagradu. Za mnoge, one koji imaju višak slobodnog vremena, čekanje na kruh u pekarnici je čak vrhunac dana. Zrno ljubavi.

Upravo tako zove se pekarnica iz naše priče, a u susjedstvu se posrećila onima na Smrdečcu. Ulica je dobila ime po potoku ne baš milozvučna naziva, ali nema veze, Zrno ljubavi je tu, na Splitu 3. To je pekara koja ima ne samo neodoljiv francusko-hrvatski štih, nego ima dušu, dobru kao kruh. I to kruh koji je sve samo ne – konfekcijski.

Zašto je mali obrt u vlasništvu Francuza ...