Mile, ajmo doma! Mileee!
Stani da uvatin još bar deset kili!
Vamo je gira Mile, ispi*dila me skroz, amo doma!
Razgovor je to koji je odzvanjao između 25 brodica koje su jučer oko 13 sati zauzele položaj kraj punte Čiova. Na dubini od 50-ak metara ribari su strpljivo čekali da komarče zagrizu. Vrijeme je mrijesta, a iskusni ribari znaju gdje čekati. Osobito dobro se love udicom u ovo doba godine, zrele komarče napustile su plićake i na putu su prema svojim mrijestilištima na dubljim pješčanim dnima. Čekaju ih Žmigo i Šeki, koji je taman iz mora vadio skušu i bukvu.
- Ovo radimo da uteknemo od žena. Lipo je, vatamo na kozicu, a evo smo do sada uvatili jedno pet, šest komarči - kažu dva prijatelja. Ne može im biti ljepše: na moru, u dobrom društvu dok s radija svira glazba... Pravi gušt!
Šalju nas do ribara Tome, pitamo ga kako ide, ali Toma nije zadovoljan.
- Slabo, desetak komarči, ali to je ništa kako se znalo lovit u ovo vrime. Vatan i ja na kozicu, al došla je gira, pola je potaracala govori Toma koji je ipak spremno pozirao sa svojim ulovom. Ako se nas pita, daleko je to od slabo.
Ribar Ante tvrdi da se bolje lovi ujutro ili predvečer, on je stigao oko 13 i uhvatio jednu ribu do našeg susreta.
- Kasno je sad, ali ljudi dođu gubit vrime jer je lip dan. Par dana san ovde, ali nema komarči ove godine, a ove šta se love su sitne i baš ih je malo. Prošlih godina je prema Trogiru i ispod Prizidnice bilo puno više brodova. Eno tamo di su sad ona dva bi ih prije bilo 20, ali ove godine ljudi ne izlaze! Kozica mi se brzo skine pa ja stavin mišano, došla mi je dosad jedna komarča.
Aj da je jedna od dva kila pa bi bija zadovoljan, žaj mi je šta nema većih. Evo ja san na 53 metra, al bolje se lovi kad nije bonaca, triba malo kurenta! Ovo je za me kraj sezone, ja više ne izlazin - tvrdi Ante, a rekao je i da lignje "nisu šta su bile".
- Ove jeseni ih nije bilo, stale su. Kako vrime ide toplije, tako se i one sve ranije love - kaže Ante.
Približavamo se ribaru Nini iz Lučice Poljud, koji taman u taj čas vadi nešto iz mora.
- Ima vamo 50 metri, pa ti sad vrti. Evo, komarča je! Nije nešto velika, ali dobro je! Najveća do sad je bila 60-ak deki, je***a riba je takva kakva je. Do sad san ih uvatija četri, pet i jednog arbuna.
Dobro je vrime pa ima puno brodi, iz lučice do ovde mi triba 45 minuti, onima s boljin brodom možda deset. Ja potrošin više vrimena, oni više benzine, tako da se to na kraju izlivela!", šali se Nina koji za ješku koristi srdelu i piletinu.
Ribar koji tvrdi da mu je ime Šime Jure za ješku najradije bira piletinu jer mu je najisplativija. Kaže može je se nabaviti za pet eura, a komarča je za njom luda!
- Danas san ih uvatija desetak! Dobro je šta svi ješkamo na iston mistu, puno nas je pa se ona skuplja. Nije luda, zna di je spiza! A sad, ko je koliko uvatija ovisi o udicama, predvezima, sistemima... puno je tu faktora! Neko više, neko manje, ne uvatin ni ja svaki put, digod mi se koja otkači.
A dođe za njon onda druga. Zna san ja dva, tri puta uvatit po pet kila, staja san vamo dok nisan potrošija cilu piletinu!", prepričava Šime Jure koji je, dok smo razgovarali, ulovio lokardu. Nije komarča, ali nema veze. Kaže da je dobro sve što je s udice!
Na dozvolu ribari smiju uloviti pet kila ribe i jednog kapitalca, a koliki smije biti kapitalac, nigdje nije zapisano! Taman je na granici bio ribar kojeg smo sreli.
- Evo, bome 20 komada, svaka na srdelu! Ali kraju je sad ovo već, ima 20 dana da se lovi, idu one polako dalje. Male su ove godine, najveća mi je imala možda 35 deka. Dobro je i to, podilit će se malo prijateljima. Bolja je za Badnjak od bakalara!", govori.
Strpljivo čeka i kapetan Sanjin Dumanić, predsjednik Udruge kapetana, koji nam je kazao da će nam pokloniti prvu komarču koju ulovi.
- Dosad, evo jedna lokarda. Čujen se ja na telefon s dva broda šta isto vamo love, ne ide ni njima nešto. Jučer i prekjučer je bilo bolje, ja san danas doša i evo, očito nisan donija sriću. Iman ja kanoćal vamo pa gledan kako ide drugima, ne vidin bome da iko često vadi. Zabava je tu, najvažnije da vrime prođe!
Ja vatan na kozicu i srdelu, a neki i na piletinu vataju. Svi mi kažu da će bit komarče iza dva, evo taman je manje kvarat pa će ona brzo počet - kaže kapetan Dumanić i taman je počela jer je uhvatio jednu dok smo odlazili. Poklon, ipak, nismo mogli prihvatiti.
Približili smo se jednom ribaru koji nas je odmah izdaleka ozbiljno upozorio da stanemo.
- Nemoj dolazit molin te, doša san se vamo ličit", spremno je kazao.
Poštujući njegovu želju, nespretno smo mu zaželjeli sreću, a to ga je posebno razljutilo. S punim pravom.
- Ne kaže se ribaru sritno, ali to još nisi naučila? Ne možeš tako na more, moraš znat da se uvik govorilo "rogi ribaru" - kazao je, aludirajući na stoljećima korištenu izreku.
Poznato je da, osim što im nije pametno poželjeti sreću, ne preporučuje se ni prednaručivanje ribe, posuđivanje predmeta iz kuće, a nije dobro ni mesti kuću prije ribolova kako se ne bi pomela sreća. Ribarima je loš znak bio i putem sresti šepavu ženu, udovicu, svećenika, mačku ili ne daj Bože - zeca!
Poželjeti ribarima sreću je potpuno zabranjeno, da im ne ureknete ulov! To možete učinit samo na potpuno obrnut način. Zato smo im pokazali roge i pustili ih da uživaju na moru.
Za sudjelovanje u komentarima je potrebna prijava, odnosno registracija ako još nemaš korisnički profil....