StoryEditorOCM
KolumneDRNIŠKI AMARCORD

Proliće te smanta

25. ožujka 2019. - 09:37

Pari mi se da smo još ka nikidan govorili o Svetom Nikoli i Didu Božićnjaku, a nu sad. Di god se okreneš, krošnje procvitale, krenili pupi. To mi je uvik bilo najlipše. To je ki sa čeljadetom. Bude dite, pa propupa, bude momak, bude čovik. Svak proživi svoj život na svoj način, i čovik i biljka. Kad smo mi bili mularija, onda je prvi znak prolića bilja ljubica. Uvik takmičenje ko će prvi donit kiticu ljubice učiteljici. Proliće te smanta, počneš misliti na neke druge stvari, a ne na "Šegrta Hlapića" i "Vlak u snijegu". Osjetiš da i sam pomalo pupaš, da proliće u tebi priti da se pritvori u žarko lito.

Znali smo uvik i brat šparoga. Sad mi se ne da ić i sleginjat, a i izgušta san se. Znaju neki moji reć da su šparoge zdrave, ali ne moreš ti njizi ist same. Da je barenko par šnicela, pa ajde de. Vako, šta će mi? Sad smo svi specijalisti za sve, za spizu, za vrime, svi slušaju nutricjoniste. Kažu, ne smiš ist ovo, ne smiš ono, ovo smeta za ovo, ono za ono. I ako ne ideš, ti "zdravo" živiš. Šta će meni zdravo življenje ako je to nesritno življenje? Ja patin i željan san lipi bokuna i tako cili život. Šta će mi to?! Još su stari Rimljani imali lipu izreku "Carpe diem" – Uživaj dan. Brajo, ako si gladan, lipo se naji, ako si žedan, napij se ka čovik. Prošetaj, odmori, guštaj u svemu lipom šta je dragi Bog stvorijo.


Ja svake godine u trećom misecu guštam u Glazbenoj školi "Krsto Odak" u Drnišu. Ove godine slave 70 godina od osnivanja škole. Baš ove godine, evo jučer bijo je koncert sadašnjih profesora škole. Danas popodne bit će koncert bivših učenika škole šta su ostali u struci i sami postali profesori glazbe. Ima ih po ciloj Hrvackoj. Svi s ponosom uz svoje ime vežu ime Drniša. Sutra će koncert imat dičica šta sad iđu u školu. Tri dana guštanja u glazbi. I raniji godina uvik bi to bilo lipo. Puna sala, vedar repertoar, majstor do majstora. Na mnogima od njih vidljivi su tragovi vrimena, ali onaj žar kad sidu za klavir ili uzmu instrument u ruke osta je isti. Uvik san se divijo takin ljudima... Njima je posa i ljubav i hobi i posa, sve u jednom. Šta bi bilo lipo kad bi ljudi imali isti pristup i u drugim djelatnostima. Bit će i gosta iz Makarske, bit će ih iz Knina i Šibenika. Bit će to i prigoda da se evociraju uspomene na sve one ljude koji su život posvetili ovoj školi i glazbi. Ravnatelji škole oduvik su bili znak pripoznavanja za glazbu. Prva Zlatana Milić Štrkalj, Petar Škarica i ravnatelj škole i Puhačkog orkestra Niko Skelin, Milka Tomić, ravnateljica i škole i Tamburaškog orkestra, Antonija Matić, ravnateljica, i sadašnja ravnateljica Ines Topić čine niz ljudi koji su visoki kvalitet glazbenog obrazovanja u Drnišu naprosto napravili standardom. Škola često ugošćava i brojne eminentne glazbenike iz cile Hrvacke i tako čine glazbeni život u Drnišu još sadržajnijim i bogatijim. Triba in lipo čestitat, zaželit puno zdravlja i sriće. Ja se nadam da će se jedanput neko nać da će učit svirat cintare. Tu nema problema s nosanjem. Završiš pismu i š njima u škašelu.

Puno toga se zbilo ovo dana i ove nedilje. Večeri pasionske baštine i brojna gostovanja, i to u tri župe, Siverić, Drniš i Miljevci.

U subotu je bio još jedan lipi događaj, peta po redu planinska utrka Promina trail. Ki svake godine, trčale su se tri trke, deset, dvacet i tricet kilometara. Bilo je tu svita iz cile Hrvacke, ali i iz inozemstva. Momci, cure, puno mladosti. Šušur, mila Gospe. Piva muzika, zagrijavaju se. Oni šta su prvi put tute zagledaju i razgledaju. Na kraju start. Cilj je svima kod planinarskog doma na Promini. Darovi pobjednicima, svima gra i kobasice, vino, pisma. Lipo je vidit kad se mladost druži i uživa u sportu i životu.
 

16. studeni 2024 11:32