Znate, noćiman nisan spavala od onoga našega zadnjega razgovora – povirila se Dobra Parona El Tigreu. Iz avijona jon se vidu tamni kolombari oko okica ka i svin ukletin dušaman šta se noćon privrću po postelji pritisnute problemiman.
- Ona presuda državnoj službenici, onoj gđi Radić, šta je Josipi Rimac dala državni stan nabaška... Čimen se to ona more iskupiti zajednici u radu za opće dobro, pitan se stalno u besanin noćiman, a sada evo, svoju muku iznosin i prid vas! - krši ona ruke i gleda u svoga najdražega gosta ka u blaženo ufanje.
- Jo vas, draga i poštena gazdarice, ma s čimen vi to daniman razbijate glavu i radi koga? U međuvrimenu je skoro nebo palo na zemju, jerbo su HDZ i HNS u koaliciji, Stier podnija ostavku..., a vi ka Mara u niku stvar o Josipinon stanu!? - otresa se El Tigre.
-To je nešto drugo! Oto je borba za pozicije i vlast, a ovo je pitanje rada za opće dobro i to se ne smi pometati pod tapet! - uporna je Dobra Parona i dalje ga gledajući molećivo da malo sudjeluje u nježinoj muci.
Aha... - počeša se zbunjeno po timenu El Tigre. Neka onda državna službenica za opće dobro iz dana u dan čisti i sprema otaj Josipin stan, koji je zapravo državni, a s obziron na kvadraturu čini pristojni dio teritorija Rvaske i tute stvarno ima društveno korisnoga rada. Još su i prijatejice, pa se Josipi neće strana osoba vrzmati po kući - izbacija je teškon mukon iz sebe, samo da je skine s dnevnoga reda.
-Zadovoljna san! - ka da je upravo čula presudu Radićki, od sriće i olakšanja je zacičala, plješčući rukicaman. Sviđa jon se njegovo razmišljanje, jerbo država je naše najveće dobro. Doduše, nekiman je mater, drugima maćija, ali nećemo cipati dlaku na dvoje, zaključula je poštena gazdarica i odma mu prid nos naćulila tek otvorenu, oznojenu bocu pive na račun kuće.
-A jeste li, dobra i poštena gazdarice, ikada čuli za poučak Mate Pazdrke, poznatog stručnjaka od ničega iz nešto davnije prošlosti? Evo, dajen glavu na panj da za to znadu i Josipa i Ivica Todorić - upita ju je tarući rukun justa nakon dugog, okripljujućeg guclja.
- Jel' taj možda bija iz Ekonomskog instituta? - pribire ona po možđanima.
- Ma ke institut, seljak koji je umislija da je umitnik i još ekonomski antitalenat! Daklen, Pazdrka je od lipoga balvana zamračenoga iz državne šume naumija za vlastitu umitničku slavu izdiljati kip sv. Ante, ali je tolko grišija da je na kraju ispala gomila trišća i jedna jedina žlica za puru. Stalno misleći na kip, a praveći žlice, od pustih kubika vridne državne šume dobija je jedva vriću korisnih proizvoda! Na kraju su ćemernoga Pazdrku na robiju pokupili đendari, a prije apšenja uspija je još pribiti svoju dobru ženu, smatrajući je krivcon za nevolju šta ga je snašla.
-'Moca i sina, koja budala, rekla je Dobra Parona. Poduzeti tako ambicijozan posal bez da prvo sebi podvrgne državu, podmaže vamo i tamo, pritaka se na proračun, osigura državna jamstva i poseban zakon za sebe!?
- E, to van je Pazdrkin poučak: i drvena žlica more biti kip svetoga Ante, samo ako niste Mate Pazdrka!