Kad se uvik nešto događa onda imaš osjećaj da vrime iđe brzo, naprosto juri. Nama starijima to je malo i prebrzo, al' od toga uteć ne moreš. Sad kad svi i svugdi podvlače crte o uspješnosti sezone, o broju noćenja, o zaradi, ja mogu reć da smo ja i moja parona u prvih osan miseci ostvarili ukupno 486 noćenja bez plaćene takse. Meni nije jasno kolko se kroz taj turizam inkasira i skupi love, pa to je mirakul.
Kolko svita putuje tamo vamo, autin, brodovin, avijonima, autobusima, di god makneš gužva, ne moreš proć. Ja se jedva usudin otić u Šibenik. Krenen uz Moseć, a ono kolona. Vozi Čeh polako a žena mu i dica uživaju u panorami. Divota. Drugi put polako vozi Njemac i sve tako dan po dan. Srića da mi žena zaspe već na vr Moseća. Tako iman svoj mir i ja i naši Česi i Nijemci.
Ova zadnja nevrimena, grmljavine i sivanja utrala su mi stra u kosti. Ode blizu kanjona di ja stojin, kad zvekne grom to ječi pet puta jače nega u polju. Stra te provirit kroz prozor. Tako jedan dan, tako drugi, treći i ode vrime. Tako dođemo i do kraja osmog miseca.
Najbolji znak da je pravon litu kraj je skori početak škole. Nervozna dica, nervozni roditelji, svi važu šta kolko košta, kolko knjige, kolko bilježnice pa pusta oprema i ukrasi. Lova do krova. Već trećog devetog je prvi dan škole. Šta će bit lipo vidit prvašiće. Šteta šta ih je svake godine sve manje. Dokle će to tako?
Kulturno lito
More bit da san spominja ranije kako je sav Drniš bijo oblipljen programom Drniškog kulturnog lita. Sitnin slovima u dvi boje jedva se moglo pročitat. Mora se priznat da je bilo tute puno toga i za svakoga. Bilo je tu sporta, kazališta, glazbeni priredaba, turnira, nastupa glumaca iz cile Hrvacke, ma baš svega. Sve lipo po datumima, sve mukte osim zeru glumcima.
Meni je ostalo u pameti, doduše iz šestog miseca, gostovanje HNK iz Zagreba kao izvorno šibenske prestave u Drnišu. Bilo je dosta kazališnih prestava. Ne znan zašto priređivači misle da liti i prestave mogu bit malo laganije, rekli bi u lajt izdanju. Svedno su uvik bile posjećene da je to divota. Tako dan po dan, na momente nisi sve ni stiga valjano pratit. Ki da smo Dubrovnik u malom.
Stidljivo se provuče i kakvo događanje s izrazito domaćim snagama ka Dičje kazalište Mali meštar šta ga vodi profešurica Robertina Hrstić. Bez velike pompe, ali s puno volje uči dicu kako zavoliti kazalište, kako ih približit kulturi. Nije sve u banjadama i plivanju.
Dvajstosmog ovog miseca prekrasna stvar i predzadnja stavka u onom programu.
Nastup Pjevačkog zbora Neuma u crkvi svetog Roka. Uvik san spominja tu lipotu od objekta i puninu ugođaja kad piva Neuma pod ravnanjem profešurice Jelene Prpa. Sutradan, u petak, bi u toj istoj crkvici triba bit koncert di će jedna dama pivat sopran, a jedna druga pratit će je na klaviru. Tako smo došli do zadnje točke programa koji je bijo uredno zalipljen po cilon Gradu i sav je izveden kako je i napisano. Jesan u penziji, ali nisan moga stić sve pratit. Zbilja je bilo za svakog ponešto. Nekih teških filozofija ni ne sliči da ima kad je lito.
Puno lipi stvari
Iman jedan lipi osjećaj kad san gleda razne prestave da se definitivno formira sloj mladih koji gledaju kazalište, razume ga i uživaju u njem. Upravo su ove litnje večeri i litnji programi definitivno iznjedrili nekoliko lokacija za događanja. To je ponajprije Poljana, pa Stubište, dvorište bivšeg litnjog kina, Velika dvorana Ivana Meštrovića, Muzej i nadasve crkva svetog Roka kao prekrasan koncertni prostor.
Vako malo misto ka Drniš uspilo je priživit ovo lito. Festivali sira i sajmu pršuta još neka se pridruži sajam vina, pa da vidi svit kako je i ode lipo liti bit. Biće zanimljivo vidit kako će bit složen program do sljedećeg srpnja. Virujen da će se naći još puno lipi stvari.