Kako će biti priko potrebnih špicalija za dicu u ovoj zemlji, ako čak 15 policijaca iz Slavonije i Zagorja do posla u Dubrovniku putuju tur retur 1000 kilometara! – obisila je justa ka provaliju Dobra Parona, ne virujući svojin očiman šta je pročitala. Kada se napravi račun, a budući da in policijska uprava plaća kunu po kilometru, zajedno guštaju proračun barenko 200 ijada kuna misečno za putne troškove, rekla je i sva blida u licu stropoštala se na katrigu ciko ulaza u svoju kužinicu.
– A čujte, puno je to kilometara, puno. Budući da mi nismo bogata zemja, a iz ovoga je jasno i zašto, ja bi, da san poslodavac, policjotima još puton da raditi – razmišlja El Tigre. – Ukoliko u prolazu zateknu kakvu gužvu, ol' prometnu... Molin lipo, zaustaviti se, napraviti dodatni posal i napor, vratiti natrag u državni proračunu barenko nešto, e.
Zarada u fušu
– Ma, nemoj ni ti tako – uzjogunija se B.S. Uskoro – jerbo triba biti dobrostiv prema ljudima. Putuju ne iz vica, nego zato šta su in plaće tolko mižerjaste da ne mogu stanovati u Dubrovniku. Još doli, di je sve namišteno za libe geste... Bolje in je onda omogućiti da na otomen putu štokoda zaradu u fušu i za svoj račun. Štajaznaden, da izmišaju dva-tri baštuna malte, iskrcaju šleper matrijala – reka je i zabrinuto pogleda u Dobru Paronu. Još uvik je sidila na onoj štokrli, blida i obamrla, zapomažući ispo glasa vaik iste riči: "Ajme na šta iđe porez za koji me deru... Ajme..."
Na to se El Tigre dojmija jedne druge stvari, kako je Rvaska puno konzervativna u pogledu legalizacije marihuane, za razliku od Njemačke.
– Švabe se zauzimaju za potpunu dekriminalizaciju, a naši stvar čvrsto držu konzervativno, ki pas ježa, pa iznosu argumente da svi oni šta puškaru duže vrimena imaju mozak pun rupica, vidi se na snimkama...
– A vidi se i na Kreši Beljaku, e! – zavrnija je očiman B.S. Uskoro prikidajući svoga kompanjona.
–Tija san reć – nastavija je ovi – kako mi se, ako je tako, pari da smo svi mi na dekriminaliziranoj marihuani već duže vrime.
Jerbo, triba imati možđane sve u rupicaman za godinaman plaćati tolke putne troškove ovin policjotiman...
– Ma kakve rupice, rupetine! – došla je sebi Dobra Parona i odma osula paljbu po narodu i njegovih 13 ijada osansto političarima za koje godišnje trošimo priko šešnajst miljardi kuna, da bi oni bili tolko neefikasni. A to 4,8 posto bi-di-pija, po čemu smo prvi u Evropi. Konačno na vrvu, reka je El Tigre, al' ga se nije čulo.
Prid njon drću
– Čoviku dođe da sviman njiman odredi minimalac, jerbo protiv takih očito nemamo ništa efikasnije! – ispalila je Dobra Parona i odma se ugrizla za jezik. Jerbo, ko će in odrediti minimalnu plaću? Oni, sami sebi?
– Možda bi na oto pristali jedino pod uvjeton da in koji mađijoničar namiri ostatak do pune plaće – reka je B.S. Uskoro, na šta mu je odbrusila da je skroz poblesavija. – Šta će in mađijoničar sa svim riziciman da in u iluziji podvali lažne šolde, kada u realnosti imaju nas koji ih plaćamo i ne bunimo se.
– Sviman minimalac, osin Kolindi! – uzviknila je nakon toga. Po žaru u nježinin okicaman ova dvojica oma-nama su protumačili da je na pomolu nova ljubimica iz svita politike njiove dobre i poštene gazdarice...
– Zašto Kolinda? Pa zato šta san se ovih dana otkako je u Šibeniku skroz uvjerila kolko je Prisidnica moćna i snažna žena. Prid njon drću kršni muškarci do te mire da su Ivanu Zvonimiru Čičku pukle tirake i pale gaće 2015., a našen Antonu Dobri prikjučer se dogodilo slično. Poderale se gaće ka da su od karte, pa se triba opasati jaketon ne bi li pokrija nezgodu! Eto zato!
Pogledali su se na tren nji dvojica, a onda je El Tigre zabrinuto upita Dobru Paronu:
– A šta mislite, bi li bija red od otomen obavijestiti Putina? Triba bi se uskoro sastati sa Prisidnicon...