StoryEditorOCM
KolumneDrniški amarcord

Krnjina poruka

5. ožujka 2017. - 11:47

Tijo ne tijo, s kin ćeš se družit nega sa svojin parovin. To su van vako sve curice šta su ko zna otkad svekrve, punice i babe, a njijovi dečki isto tako, al na mušku stranu. U ovin godinan neš siguro pričat o šporkarijan i berekinadi. Bacimo uvik koju o plaćan, o penzijan, o nevistama i zetovin, o unučadi. Ne pričamo samo o vladi. Moja pokojna mater, malo je slabije čula, pa je uvik pitala: O kojon to oni vladi govore ? Šta je učinijo da ga stalno suju? Jedva san joj objasnijo o čemu je rič, a ona je jadna drkćala od straja da nas ne zatvore. Vako kad se nađemo izrazimo i teško žaljenje šta ne moremo pomoći u rješavanju demografskih pitanja i bile kuge. Ono šta je najgore u svemu, sve je manje mlađe čeljadi koja bi to mogla puno valjanije odraditi nega ovi naš starački kružok. Znamo se mi sitit dikod i lipi dana, ljubovanja i svi ondašnji regula šta si ih mora poštivat jer je bilo tako vrime. Kad si ljubova, u redu, momak si.

Svekrva činila fintu

E, ali onda dođe vrime da je to postalo ozbiljno. Moraš prvi put dovest buduću u kuću. Ona ima tremu, kupila budućoj svekrvi kave, cukra, kekse i kil i po naranača. Svekrva čini fintu da je i ne zna, bez obzira šta zna i ko joj je ćaća i ko joj je mater i kakvog je stanja, i kakvo je zdravlje u nježinoj familiji unazad nekoliko kolina. Nako s visine, reče, neka van dico Bog da zdravlje i pamet u glavu pa polako. Onda jopet iđe ljubovanje, onda momak iđe kod nježini. Jopet ista slika, samo šta on mora s budućin puncon koju i popit. Jedino je mora pazit da ne pritra miru da ne mislu da je pijančina, a buduća punica bi svako malo nešto pohvalila ćer. Tako bi to išlo do sve šireg upoznavanja ostalog roda i razmjene službenih i prijateljskih posjeta jedne familije drugoj i dogovora o izglednon vinčanju. I tu bi ja sta.
Ja san sve ovo i pripovidijo da bi doša do centralne teme svih mali mista ovo dana, a to je Krnjeval. To je stvarno jedan lipi običaj, pantin ga još ka mulac, i njega i maškare. Uvik je to bijo jedan lipi ventilj za malo se opustit i dati duši na volju. Sićan se i Krnjevala prije Domovinskog rata kad san i ja pisa tekstove suđenja, pa je u nekin glavan bilo nejasnoća koje san mora objašnjavat. Uvik bi to bila kolona, uvik bi svirala naša glazba, dica bi se maškarala i kako bi išli niz Drniš, iz okolnih ulica sašlo bi puno svita. Krnje je bijo simbol svega šta ne valja, šta je zlo i obavezno bi ga osudilo i zapalilo. Naš je drniški Krnje oduvik ima posebno atraktivnu smrt. Zapalili bi ga na Čikolskon mostu i onda bacili u nabujalu Čikolu. Tako je bilo i ove godine. Svi su pitali koga predstavlja. Ovaj put nikoga imenom i prezimenom. Bijo je simbol olakog davanja putovnica mladima i njijova olakog odlaska iz Hrvacke po cilon svitu, najčešće u Irsku. I dok su oni gori, u Irskoj, naša polja postaju poput irskih, lipa zelena i zatravljena. Kažu zafrkanti, to je najtipičniji irski sindrom. Oni rade u Irskoj, a naša polja postaju zelena, poput irskih.

Vlak u snigu

Lipo je proša ovaj naš Krnjeval. Nagrađena su skromno dičica za maske, a meni je drago šta su najbolja bila dica s Miljevaca, iz osnovne škole u Drinovcin sa grupon Vlak u snigu. Ma divota jedna. Maća dičica iz Drniškog dičjog vrtlića bili su ki bonboncini, mali Japanci i Japanke i male mudre sove. Čak je ukraj Poljane Miljevački Caritas prodava fritule. Ja san s gušton pojio dvi gamele. Meni je najsmišniji bijo pogrebni marš šta ga je glazba odsvirala Krnji. Finili su bali i valja nam uć u Korizmu.
Onda valja promislit o Krnjinoj poruki, o tome da smo mi sa šezdeset godina najmlađi u kvartu, da mladi odoše i da nema više ko izličit bilu kugu. Zaludu onda i naši starački razgovori. Na momente budu vedri i veseli, ali većinom to je sjeta i tuga. Kad će dičji plač iz kolinke razveselit naša srca i razgalit naše duše ?! Fala Ti Krnje, poruka je prava!

24. studeni 2024 03:00