El Tigre se stisnija ka duja špadi u kantunu betulice. Vanka brije bura, febra je teke viša od nule, a od nježine klime nema ni mukajeta.
Stoji za ukras, namisto slike na zidu, jerbo ona naravski, štedi. Još uvik nije uspila postići da se u nje troši, a mjerilo od struje da se vrti u nekoga drugoga, pa dok je taki raspored snaga, nježina će klima služiti jedino za dekoraciju – nije jedanput tako rekla kada bi jon se kokoda požalija.
Čuvaj se bure...
– Ma u šta vas je gradilo tako meškinjaste!? Ol’ nije vaik važila ona da se triba čuvati bure ka i šibenske cure oli kako već iđe izreka? Šta se nježin dragi gost ne sića bura i buretina iz vrimena dok je resta prija klimatskih promina, a ne ka danas, da se masline, nedajbože, smrznu u četvrtomen misecu? – istresla se ona na njega. I to bez ikakve sućuti, jerbo progovara sa sigurne distance, iz tropske mikroklime svoje zaparene kužinice di je barenko 300 stupnjeva, a zidne pločice samo šta se ne istopu od vrućine.
Taman je tija nešto izustiti, kada ga je jednako smrznuti kompanjon munija lakton u rebra i da mu mot glavon neka pogleda na škanciju u zaleđu šanka. Kad tamo, treperavo gori lumin, ka da je nekome u spomen. Ol’ je neko friško partija na oni svit, nedajbože?
– A šta je oto? – pita je El Tigre, na šta je ona snuždeno odgovorila da je sviću upalila za Njemačku. Gotova je velika zemja, stožina Evrope, ošla kaput: građevinske firme letu u stečajeve, zaustavljaju se veliki projekti, padaju cine stanova... Bili Smo Uskoro sitija ju je da Njemačku pokapa već drugi put u zadnje dvi-tri godine.
Zanji put lumin je zapalila kada su Švabe ono pogodile katastrofalne poplave, a državne službe su zakazale, makar su meteorolozi na vrime upozorili. Na to je B.S. Uskoro doda da je sličnu komemoraciju imala još prije, za Japan. Zato šta je u crnoj kronici pročitala da je japanski turist ukra mobitel suputniku u vlaku Šibenik – Knin.
– Je, i jopeta bi! – oškoprcnila se ona. Jerbo, kako god mi je Japan bija oličenje poštenja i pristojnosti, tako mi se sorilo i pouzdanje u Njemačku.
– Ma to van je samo još jedan kapitalistički ciklus, ko more tek tako satrati Njemačku! – umiruje je B.S. Uskoro zamirajući jon zašto ne spominje drugi dija ote krize. A taj glasi da se ništa od njiovih problema neće priliti na Rvasku, ol’ nije pročitala?
Adrenalinski turizam
– Ne samo da se od nji’ ništa lošega neće priliti, nego ćemo imati dobroga u izobilju, tako da se predviđeni manji broj siromašnijih Nijemaca na litovanju u nas neće ni oćutiti. Eto, Europa će nan recimo, financirati duplu, rekonstruiranu i elektrificiranu prugu od Oštarija do Splita, di će vlakovi juriti 160 na sat – objašnjava joj.
– Naravski da se ništa neće od nji’ priliti vamo, kada mi nismo baš nekog izvoznoga potencijala da bi se Njemačka kriza ode odrazila – rekla je i odmanila rukon na ote vlakove:
– Šta će nan oto, pa da nan propadnu sve šanse za razvoj HŽ adrenalinskoga turizma kada uđeš u vlak i nikada ne znaš koliko ćeš dugo putovati? Znate – razvedrila se – uopće nije loše kada je oko vas kriza, a vi se fala bogu, samo pravite Englezi. Jerbo, nije ni Engleskoj lako...