El Tigre samo šta se nije propeja priko onoga caklenoga šanka u betulici ne bi li se unija u facu Dobre Parone. Nije vidila šta se zbiva jerbo je rizala lipi pršutić, izbacila vrv jezika u kantun justa ka i svaki meštar kada radi precizni posal i guštala veseleći se u sebi kako će dobro zaraditi od obilate naruđbe rukon rizanih feta.
- Brzo, govorite kolko šoldi imate u štramcu! - sikta je on nako ispružen, stisnutih očica ledenih ka u zmije. Još jon je u oči naperija ledeno plavičasto svitlo iz lampadine od mobitela. Bože moj, ka pravi gestapovac iz filmova kada oće da mu izmučeni zarobljenik propiva važne informacije o neprijatejskin planoviman.
Šoldi za separator
- Pedeset ijada kuna! – ispalila je ka iz topa, čudeći se kakvu on to istražiteljsku silu i strogoću tute provodi oko stvari koja nije nikakva tajna. Davno in je objavila svoju lizervu za zlu ne tribalo. Dobro znadu njezini najmiliji gosti da otkako pod njon šuškaju novčanice, više nema nikakvih problema sa spavanjen, atroke oni medicinski štramci i terapeutski kušini za koje ni grančavoga gnjata ne bi dala.
- Lipo van govorimo da oti šoldi koje ste štivali u štramac mrlišu mrson i zato će van ih miši izisti! Na kraju ćete ostati bez njih, a taman tolko - 50 ijada kuna triba da se napravi separator kako se mazut, uje i ko zna koje još ačide iz Debeljakove kninske tvornice više ne bi izlivale u Butižnicu, pa dalje u Krku. Učinite nešto plemenito i donirajte, neka se oto konačno sanira. Ugroženi su ljudi, nacjonalni park, brane se postavljaju, opsadno stanje je zavladalo… - strogin glason govori jon Bili Smo Uskoro.
Uštapija se prid njon raširenih noga i lupa novinaman smotanin u trubicu po livomen dlanu… Majko mila, on ka strogi policjot, a drugoga bi Gestapo odma regrutira.
- A, ne, ne dolazi u obzir! – spremno je rekla. Priznala je da je od otomen razmišljala i došla do zaključka da otu crnu kninsku lagunu triba zaštititi kada smo već evropska članica i metniti na listu kulturnih dobara. Oto je svitla tradicija i već pedeset godina vuče se otaj tobože problem, sitila ih je. Dvaset godina u Jugoslaviji, šta je nostalgičariman samo dokaz kolko je svega bilo u obilanci, tako i naftnih laguna, a triset godina traje oto u samostalnoj Rvaskoj. Znači da je oto smradno jezerce postalo vridnost, dija kulture i da je neko tija, dosad su dva jaka mogla oto rišiti svaki sa svojin kutljon!
Zgrabi kutljon!
- Ivan Klarin, kada je prija četri godine bija saborski zastupnik, pa se diga oko toga i ondašnji ministar za okoliš, stranački mu kumpare Zmajlović? Jel' na njih mislite? – pita El Tigre. A bivša kninska gradonačelnica Josipa Rimac, pada mu na pamet, mogla in je trati znoj sa lica dok vridno pritaču s kutljima. Izdaljega, da ne ispane baš da HDZ surađuje sa SDP-on…
- E, a moga je bome i župan Pauk šapniti kome koju rič digdi na janjetini, kako se inače vodu lobistički posli - sa razočaranjen u glasu doda je B.S. Uskoro.
- A, ne, ne. Pametan je on! - ne da Dobra Parona na njega. Ima on za oto plan B, jerbo, da je ode sve napravija ka župan, šta bi čovik radija u Evropskomen parlamentu. Vako će mu prvi potez u visokomen domu biti guranje projekta "Zagrabi kutljon i vozi".
Da se evropskin šoldiman odma do ote smrdljive lagune napravi recepcija na kojon će visiti jedan kutalj i obilatija pirija kako bi narod kninskoga kraja odatle moga prilivati direktno u rezervare svojih auta. A naša država, ka i prava brižna mater oprostila bi in 50 posto trošarine na gorivo. Simbolično, da ne ispadne da je kulturno blago iz crne kninske lagune baš mukti!