Dobra Parona ogorčena je na Plenkija i teško da će mu ikada oprostiti spomen Crne Afrike u kontekstu Rvaske. I to samo zato šta je laga, ljutito tuče kanavačon o šank. Jerbo, da je njima do našega standarda, onda bi u nas poželili ostati. Ali ne, Rvaska je dobra da se kroz nju samo protrči, a pravi cilj je stara Europa i studeni sjever.
- Nisu ljudi ni blesavi, barenko oni dobro znadu šta je jug, crni oli bili! - rekla je Dobra Parona. Iđu, uostalon, tako i naša dica, šta ne bi Afrikanci!? Pa i Plenki jedva čeka uvatiti rep u šaku, pa crta - Brisel!
- Ajme, samo mi Afriku nemojte spominjati - zavapija je El Tigre. Ona je očekivala da će nastaviti s kakvon rasističkon, politički nekorektnon tiradon, međutin on je prid oči prizva afričkoga rebca šta ga je ima ka dite. Zapravo, drža ga je ćaća, zajedno s drugin tićiman, a otaj je gladuš, makar malešan - samo teke veći od domaćega rebca - satira 16 kili prosa i konopje dnevno, a minja je perje triput na misec.
Čudo neviđeno, ka rvaski vlastodršci i zbog njegovog je apetita ćaća na kraju rasproda sve druge, lipe i normalne tiće, među kojiman i El Tigreovog jubimca. Tolko ga je eto, osvojija egzotični žderonja, a nikada nije naresta ka tukac i samo je... grakta po kebi, nije čak ni živka!
- To mi je trauma iz ditinjstva i na spomen Afrike odma se sitin otoga tića! Poslin njega, svit kaki san poznava više nije bija isti i šta ću sada? To je jače od mene - patetično je reka El Tigre.
- A na spomen afričke šljive? Kakve su van asocijacije? - uvatija je prndec Dobru Paronu. Ka iz topa jon je odbrusija da je njegov rog još vaik dobar, ali i nježinoj brzoj reakciji nije bilo mane:
- Ne znan, osin šta san sigurna da je teško uočljiv, budući da dosta bacate na nosoroga, al' jedino oko štumka. A i u guzicaman van ne fali... - obamirila ga je od glave do pete, jedva se brenzajući da ne pukne od smija.
Nije ni trznija na otu provokaciju, jedino ju je prostrilija ledenin pogledon Klinta Istvuda. Tišina se mogla sići kurtelinon i potrajalo bi da Bili Smo Uskoro nije progovorija o stočariman iz Sirije koji bi mogli naseliti ispražnjenu zemju od Zagore do Banije, pa doli, priko Like do mora.
- Je - procidija je štufo El Tigre. Sirijski stočari u nas jedino mogu zalutati u potrazi za svojin stadiman pobiglin od rata i bombardiranja! Pa nisu ljudi poludili doć' u zemlju di je brend zaštićeni vuk? I ne samo to, nego bi se stvorija višak mesa i di bi mi s timen, atroke da ka ozbiljni ovčari još počnu strići vunu... Biž, biž, sami problemi - odbacija je svaku taku mogućnost El Tigre.
Za kraj je u punat pogodila Dobra Parona, čitajući in iz novina informaciju da su na Tajvanu prvi u svitu smislili postupak recikliranja pelena, međutin su je poklopili s ričiman da je oto ionako naš izum.
- Mi jako dobro znademo stara sranja reciklirati u friška. Nismo patentirali, ali šta se može, taki nan je sustav, ocjenija je El Tigre i pozva piće za sve.
- Da je Plenkiju dati naš standard! - progovorija je poslin dugog, okripljujućeg guclja pive iz oznojene, guzlaste boce.
- Je. Onaj ko priživi afričkoga rebca u kući, more i ovu Vladu, doda je Bili Smo Uskoro cideći travaricu, a Dobra Parona, tugaljivin glason punin sućuti zagledala se kroz ponistricu svoje betulice:
- Jadni Plenki. Faliće mu u Briselu ova domaća muzika, kada sa potmulon jekon afričkih bubnjeva iz gradskih đardina bude iša leć' i jutron se budija...