Samo je Dino Dvornik mogao napraviti takav ulet, a ne ispasti ma ne budalaš, nego teški šarmer. Izvriđat te, a zapravo ti pokazati da mu je stalo. Samo bi se Dinu Dvorniku opraštalo kada bi dotrčao do cura ponad splitskog pazara, nakon što bi s Rive i večernjeg druženja krenule doma, i onda ih u letu opleo riječima:
- Alo, stare, a šta je, ala šta ste digle nos, ma bogati. Šta ste se umislile, neš ti vas. Aj bog - i onda bi im okrenuo leđa i otrčao opet u pravcu Rive.
A onda nakon što bi cure pjehe došle do vrha ulice, jedno sto metara uzbrdo, iskočio bi iza kantuna i onako uspuhan od trkanja unaokolnim cesticama opet dobacio:
- Alo, evo ih opet, a šta je, ne možete bez mene, e nego kako, a sve ka nije vas briga, koji ste vi likovi – i otpirio svojim putem opet u drugom ...