StoryEditor
ŽivotSINKO, AKO IMAŠ RUKE...

'Meštar stigao mokar, ja ga mokra dočekala. Gledam ga ka' spasitelja, a on trk do tv-a pa izvadi neku spravu...': urnebesno iskustvo naše kolegice i iznajmljivačice u panici

7. srpnja 2019. - 17:08
shutterstock

Sinko, ako ti se baš previše ne uči, a ti postani serviser satelitskih antena! Nije teško, a posao cvjeta, naročito u predsezoni. Ovo mogu reć nakon manične potrage za muškarcem koji će se popet do pjata na vrhu kuće i uspostavit svemirsku vezu sa signalom više stotina programa samo tri dana pred dolazak gostiju u materin mi skromni apartmanić zvan "preživljavanje u Hrvatskoj".

- Alo, alo, dobar dan, ovde neuka iznajmljivačica, prijem.

- Alo, alo, servis ovde, prijem.

- Molim vas, hitno trebam popravak satelitske antene.

- Koliko hitno?

- Paa, najbolje odma.

- Gospođo, nasmijavate me.

- Kako to mislite?

- Pa vi ste nan danas pedeset i drugi poziv.

- Šta to onda znači?

- Znači da bismo mogli doć jedan od idućih dana.

- Ali kad, kad? Meni gosti stižu u nedilju, ajme...

- Do nedilje možda i uspijemo. Čujemo se, adio.

Tek tada me puk'o nemir. Šta je ovo sad? Jasno mi je da su meštri traženi, jasno mi je da su još traženiji od kad smo pred turistima skinuli gaće, znala bi meštre pobrojat po glavnim vrstama, ali satelit mi nije bio ni na vrh mozga iako mi je godinama na vrhu kuće.

Nije valjda da će ove godine satelit ispasti crni labud mog biznisića? I onda sam se osvrnula po susjedstvu i shvatila da nema kuće bez njega. Bokte, jedan serviser može imati sigurnu egzistenciju samo u mom naselju. Pa tu je jato satelita!

Jer ne mo'š niti zamislit da gosti ostanu bez televizije iako će je, iskustvo mi govori, zanemarivo malo gledat. Većina ih uživa u pogledu s terase, nisu valjda došli dovde da gledaju u ekran. Važniji im je onaj vrč u kojem voda uskuha za minutu nego sva ostala oprema u apartmanu, ali nikad se ne zna, možda je među njima neki uvrnut koji će ti zbog toga šta si rekao da imaš nešto šta nemaš dati jedinicu i - padaš.

Uglavnom, tog dana otkrila sam da u obližnjem gradiću ima trojica servisera, ali nema šanse da ti dođu.

- Ima još jedan koji zna radit i to, ali teško ćeš ga dobit na telefon jer taj trči na svašta pa ako budeš imala sreće... - reče mi dobronamjerna susjeda i, zamislite, nešto prije sumraka uhvatim ga na mobitel. A kad on reče da je u blizini i da možda stigne za pola sata, sunce me obasjalo mada je već sat prije toga, mater mu više, zašlo.

 

Meštar je stigao mokar, ja ga mokra dočekala. Gledam ga ka' u spasitelja, a on trk do televizora pa izvadio neku spravu kao za mjerenje radijacije u Černobilu. Ništa kliješta, kacavide i sličan alat, u njega samo šta nije laptop.

Mjerka doli, popne se gori pa mjerka opet, ljulja pjat amo i tamo, ja stojin atento ako mu šta triba dodat. On opet skok niza skale doli, opet hop uza skale gori, čekam da progovori oće li muško ili žensko, šta je više. Tek će on napokon:

- Gospođo, imate li malo konopa?

- Konopa?

- A e. Malo ćemo ga privezat jer se nagnija, tako ćemo spasit stvar do daljnjega, nema tu velikoga kvara, ovo se on malo razdrma ove zime, vitar ga je poremetija. A onda ćemo kad završi sezona to lipo sredit.

I stvarno, sva tehnika je proradila i sav svemir se vratio u moju kuću uz pomoć metra i po običnoga konopa. Za ne povirovat!

Ali, bez jednog znojnog meštra mogla san ja danima sidit i gledat u nebo bez signala. Onaj najvažniji signal šta mi je tog paklenog dana dopro do možđana jest taj da ima meštara ka likara, ali pojma nemaš kakvih sve dok se ne razboliš.

Uz to zarađuju, brat bratu, približno jednako, a i treba ti veza da brzo dođeš na red.

"Mi rješevamo problem na vašem krovu, vi samo pripremite lovu!"

Kad sam već kod rime, onaj blesavi slogan Ministarstva graditeljstva šta oće privuć mlade u strukovne škole "gdje su ruke ima i struke", treba glasit "gdje su meštrove ruke, vi nemate muke iako ste tukci i tuke!"

Drugim riječima, kako rekoh na početku, sinko ako imaš ruke, a gimnazijske knjige ti zadaju muke... shvatio si.

Izdvojeno

13. srpanj 2020 18:03