Dok je Marin Trogrlić, pokojnoga Joze, poštu raznosa po Žeževici i okolo, a to je radijo 38 godina, što na noge, što kašnje na Tomosovoj "kozi" - vuka on vidijo nije! Divlja svinja je nešto drugo, nakotila se, ne mereš od nje ništa posadit.
- Ja san u penziji imade 16 godina, dosta san se i naoda u životu. Iđen crkvi, misa je u 11 sati, ali ja ću pomalo uzbrdo, kičma mi pati i noga.
Gazi Marin o šćapu uza stranu, prema župnoj crkvi svetog Jurja na Orju, sva je u kamenu zidana, zajedno sa zvonikon. Selo slavi svetoga Juru, ali svetoga Blaža još i više, ko će znat zašto je tako. Govori zvonar da Blaž pada u veljači, dok je narod još kući, a Jure je koncen travnja, kad je svit već po svitu, oša za poslon. Možda je zato privagnija Blaž. Dubrovčani bi rekli - Vlaho....